Висока стопа смртности новорођенчади

Србија се заједно са Румунијом, Албанијом, Бугарском и Македонијом нашла на дну европске лествице по смртности беба до годину дана. У истраживању које је експертска организација Хелт конзјумер пауерхаус урадила за потребе Европског парламента, ове земље су добиле недовољну оцену, што говори да имају више од шест смрти беба на хиљаду живорођене деце. Добре оцене за мање од четири смртна случаја добиле су Аустрија, Кипар, Чешка, Данска, Немачка, Француска...

Проф. др Недељко Радловић из Универзитетске дечје клинике, сматра да критика која је изнета на рачун смртности одојчади у нашој земљи, можда, није заснована на објективним чињеницама, а није сасвим познато ни то како су истраживачи дошли до података.

– Волео бих да чујем аргументе од тих страних стручњака. Критика је увек добродошла, али не треба ставити етикету на здравствену заштиту деце. Педијатри дају максимум у лечењу малишана – истакао је др Радловић.

Структура узрока смрти одојчади узраста до годину дана у 2010. години у Србији показује да је од укупног броја умрлих беба око 70 одсто преминуло у првих месец дана (неонатални морталитет). Главни узроци смрти у том периоду су били превремени порођај са последицама по новорођенче, односно мала тежина на рођењу, гушење новорођенчета узроковано недостатком кисеоника, тежак поремећај дисања тек рођене бебе и такозвано унутарлобањско крварење неузроковано повредом.

У укупном броју умрле одојчади (узраста до годину дана ), 65 одсто узрока смрти чине стања у порођајном периоду, а 30 одсто урођене наказности, деформације и хромозомске ненормалности (конгениталне аномалије). Остали узроци смрти, највише из групе болести система за дисање одојчади, имају учешће од пет одсто у укупној смртности.

– Никада није довољно добро да не може бити боље. Ми имамо несрећу да нас је криза учинила сиромашнима, па нам је теже. У оваквој ситуацији, херојски је напор да имамо овакве резултате. Ту и тамо има потешкоћа, али мислим да имамо добру здравствену заштиту. Чињеница је да има примитивнијих средина и да се труднице не контролишу од почетка трудноће, па не иду на прегледе. Неке од њих и пуше, па се онда рађају мале бебе које су под великим ризиком – истакла је Анђелка Котевић, руководилац Телефонског сервиса „Хало беба”.

Она наводи да је 2006. у Србији смртност беба износила 7,4 а 2010. године 6,7 на хиљаду новорођених.

Др Мирјана Мићовић, педијатар београдског Дома здравља „Стари град”, каже да се у градовима, због приступачности лекарима и интернету, боље едукованости родитеља и гледању емисија на телевизији и читању текстова у новинама где се стално апелује на то да треба реаговати чим се код детета примете први симптоми неких обољења, људи углавном одмах јављају педијатрима.

– Проблематичнија су нека мала места, која су удаљена по 40 километара од прве амбуланте. Тамо треба организовати едукације за родитеље, чешће их обилазити и одржавати им радионице, како би били информисани шта све може да задеси њихово дете у првој години живота и на шта морају да обрате пажњу. Догађа се да се у неким селима жене и саме порађају у кући, а не знају ни како треба пресећи пупчану врпцу да све буде стерилно како не би наступиле неке инфекције. Сигурно би се смањила смртност одојчади када би била боља едукација будућих родитеља – рекла је др Мићовић.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу да је важан демографски, а уједно и показатељ социјално-економских услова и функционисања здравствене заштите једне земље управо смртност деце и да је то кључни показатељ не само здравља малишана него и процене интервенција за његово унапређење.

– Један од 10 Миленијумских циљева развоја Уједињених нација је смањење смртности деце. Србија је у оквиру процеса национализације ових циљева развоја утврдила националне циљеве и задатке, а један од њих је да се између 2000. и 2015. године смање стопе смртности деце узраста испод пет година у просеку за половину – кажу у „Батуту”.

У 2000. години стопа смртности деце узраста испод пет година (на хиљаду живорођених) износила је 12,7 и бележи пад за око 45 одсто до 2010. године када је износила 7,1, што говори, кажу у овој установи, у прилог реалном достизању циља у предвиђеном року. 

– С обзиром на то да је у Србији стопа смртности деце узраста испод пет година мања од 10 на 1.000 живорођених, може се рећи да према достигнутим резултатима у овом домену спадамо у групу развијених земаља. Највећи удео у смртности деце узраста испод пет година чини смртност одојчади (до једне године), односно рана неонатална смртност (од нула до шест дана). И у том домену Србија бележи напредак, односно пад вредности наведених индикатора, а нарочито код смртности одојчади. Позитивни трендови који се бележе су од великог значаја за Србију, међутим, вредности овог показатеља иако су бољи од просека у земљама европског региона још су изнад вредности које се бележе у земљама ЕУ којима тежимо – наглашавају у Институту „Батут”.

Вредност стопе смртности одојчади забележена у 2010. години у Србији (6,7 умрле одојчади на 1.000 живорођених) је, уколико се као репер посматра просечна вредност овог индикатора за земље ЕУ (4,2) неповољна, кажу у „Батуту”. Али, они сматрају да наша статистика показује дугогодишњи позитиван тренд, односно смањивање вредности индикатора што значи да се чине напори да се унапреде они услови који утичу на његову вредност.

У поменутом истраживању наведено је да се смртност код одојчади јавља првенствено код прерано рођених беба са малом тежином, што вероватно чини више од половине смртних случајева новорођенчади у Европи. Задовољавајућим резултатом се сматра када смртност беба на хиљаду живорођене износи мање од шест, али и када жене имају одређен број прегледа у трудноћи и приступ здравственим установама. Исланд има најнижу стопу смртности беба – мање од две на хиљаду одојчади.