Измењен Закон о јавном информисању који данас ступа на снагу, медијима је запретио знатно већим казнама за грешке и пропусте. Оснивање новог листа под истим или сличним именом какав је имало неко претходно гласило (које је угашено у року краћем од годину дана) или због неуписивања медија у јавни регистар, оснивачу може донети казну од једног до 20 милиона динара, а одговорном лицу од 200.000 до два милиона динара.

Казна од милион до 10 милиона следује ако лист изађе без импресума или ако, рецимо, не објави накнадну информацију о исходу кривичног поступка, односно правоснажну судску одлуку. Далеко више платиће лист који неко лице означи учиниоцем кривичног дела пре коначне судске одлуке.

У том случају распон казне иде од 25 до 100 одсто збира вредности укупног продатог тиража у дану објављивања и вредности продатог огласног просторa. Ако се информација објави на насловној страни, казна се обрачунава на основу седмодневног тиража и зараде од огласа.

Медијске куће, новинарска удружења и стручна јавност кажу да су поменуте казне непримерено високе, мерећи то пре свега материјалним положајем појединих гласила и више него скромним зарадама новинара.

На питање каква је ситуација у другим земљама у Удружењу новинара Србије кажу да не располажу упоредивим подацима, јер „није примерено да се поредимо са богатим светом”.

– Овде је проблем што имате запрећене високе казне за привредни преступ како фирми тако и уреднику. Одговорност новинара за привредни преступ је нонсенс, нисам чуо да тако нешто било где постоји. Зато и не можемо да се упоређујемо са западним земљама, јер тамо није познато постојање прекршајне одговорности као ни одговорност за привредни преступ медија, већ постоје казне за кривичну одговорност.

Сада за једну исту информацију, рецимо да је неко означен извршиоцем кривичног дела, а без претходне правоснажне судске одлуке, медији могу да одговарају четвороструко: и прекршајно и за привредни преступ и за накнаду штете, али и кривично – наводи генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић разлоге зашто се нису бавили упоредним подацима из других земаља.

У покушају да домаће казне упореде са онима које могу да задесе медије у другим земљама, познаваоци указују да су износи казни за клевету и увреду један од могућих индикатора.

У Чешкој, рецимо, најмања новчана казна за медијску клевету је 68 евра, а максимална је 168.000 евра. Највећа казна за увреду и клевету у Француској износи 45.000 евра, а у Немачкој нема ограничења и суд од случаја до случаја пресуђује износ на основу свих околности случаја, па и финансијске моћи новинара.

И у Великој Британији нема лимитираних износа, већ и тамо све зависи од процене суда.

Независно удружење новинара Србије није до сада анализирало висину медијских казни у другим земљама, али такви подаци, по речима генералног секретара НУНС-а Светозара Раковића, управо се прикупљају.

Према досадашњим сазнањима, Закон о медијима у Хрватској прописао је милион куна или 100.000 евра казне за власника медија који рецимо у прописаном року не пријави тираж или имена власника гласила, а исти износ платиће и медиј који повреди углед, достојанство и част деце и младих.

Друге казне су ниже и не прелазе 12.000 евра. У Македонији савет за радиодифузију може да изрекне максималну казну за емитере до 4.500 евра, али не и да им забрани рад док највећа казна за штампу не прелази 2.000 евра. У Јерменији за медијску клевету може се изрећи казна у висини од 100 до 500 минималних зарада.

Јавна гласила у БиХ такође су обавезна да се пре изласка првог броја упишу у регистар, а у противном прети казна од пет до десет хиљада динара. С обзиром на то да је поменути закон донет 1997. године, судије прерачунавају вредност тадашњих динара у садашњу босанскохерцеговачку валуту – конвертибилну марку, јавља Боро Марић, дописник „Политике” из БиХ.

– У босанскохерцеговачком Закону о заштити од клевете не постоји термин „казна” за новинаре, уреднике и медијске куће, које открију идентитет малолетника или на други начин не поштују правила професије. У законодавству БиХ постоји термин „одштетни захтев”, што значи да новинари, уредници и издавачке куће плаћају одштету лицима о којима су објавили информацију – каже за „Политику” др Мирослав Микеш, адвокат из Бањалуке.

Закон није утврдио границе за одштету, већ о томе одлучује суд ценећи и материјално стање тужених. У пракси, одштете се крећу од 2.500 до 5.000 евра.

У словеначком Закону о медијима, Казненом закону и другим актима прописане су и казне за медије и новинаре у случају кршења законских одредби. Санкционисање новинарских грешака углавном је препуштено Закону о праву на исправку којим словеначко законодавство даје могућност грађанима да по скраћеном поступку исправе нетачности објављене у медијима, па чак и да објаве своје, другачије мишљење од онога које је објављено у новинама, наводи Светлана Васовић Мекина, дописница „Политике” из Љубљане.

Посебно се кажњава изазивање националног, верског или било ког другог разликовања и увреда помоћу огласа, а за такав прекршај издавач плаћа казну од 10.500 до 84.000 евра. Издавач који је покренуо гласило које није уписано у регистар може бити кажњен од 8.400 до 62.500 евра.

Распон новчаних казни које у Црној Гори изричу судови новинарима уредницима и власницима штампаних и електронских медија скоро је немогуће утврдити, јер бројни случајеви потврђују дато не зависи од врсте новинарске грешке и закона који је прекршен, већ од тога која је личност из хијерархије власти у неком тексту „повређена”,јавља дописник „Политике” Новица Ђурић.

Највеће износе црногорско судство до сада је „пресудило” у корист премијера Мила Ђукановића у спору са дневним новинама„Дан” и „Вијести”.Основни суд у Подгорици пресудио је да „Вијести” и директор листа Жељко Ивановић солидарно исплате премијеру Милу Ђукановићу 20.000 евра због нанетих душевних болова. Ђукановић је Ивановића тужио због изјаве да иза физичког напада на њега у ноћи прославе годишњице „Вијести” „стоји Ђукановићева биолошка и мафијашка породица”.

За објављивање имена малолетника, црногорски Закон о медијима предвидео је да се новинарима и њиховим кућама изричу новчане казне од двадесетоструког до педесетоструког износа минималне зараде у Републици или од 1.960 до 4.905 евра.

Јавна гласила пре почетка излажења морају бити уписана у регистар, а оснивачу који то заборави прети казна у висини десетоструког до тридесетоструког износа минималне зараде, односно од 980 до 2.943евра.

-------------------------------------------------------------------------------------

Новинари против кажњавања медија због преношења ставова

Подгорица – Новинари из Црне Горе и региона осудили су јуче као „веома опасну” пресуду Основног суда у Подгорици којом је дневник „Вијести” кажњен због преношења ауторског текста лидера Покрет за промене Небојша Медојевић о сумњивој приватизацији никшићке „Жељезаре”.

Председник Хрватског новинарског друштва Лука Браило је Радију Слободна Европа указао да би судије требало да се угледају на праксу европских судова у вези са одговорношћу медија за преношење туђих ставова.

Председница Независног удружења новинара Србије Надежда Гаће је оценила да се пресудом за преношење ауторског текста „ограничавају медијске слободе” и навела да таква пресуда говори да у Црној Гори „постоје чврсте везе између политичара и правосудних органа, који пресуђују по склоности”.

Основни суд у Подгорици казнио је дневник „Вијести” и лидера опозиционог Покрета за промене Небојшу Медојевића и наложио им да солидарно плате 33.000 евра због Медојевићевог текста о спорној приватизацији „Жељезаре” објављеног у подгоричком дневнику.

Суд је оценио да је Медојевић „без доказа оптужио власнике Жељезаре” и повредио пословни углед компаније, те да су Вијести „без провере” пренеле његов ауторски текст „кршећи тиме домаће законе и међународне конвенције о информисању и људским правима”.

Бета