Војска без госпођица

Војска Србије убудуће ће моћи брже да се ангажује на задацима пружања помоћи становништву у случају елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа, пожара, експлозија и других несрећа већих размера. Новим Правилом службе ВС, које је недавно ступило на снагу, команданти бригада добили су ова овлашћења док се раније чекало наређење из Београда, односно војног и државног врха.

– Досадашња искуства, као што су земљотрес у рејону Краљева, поплаве у Трговишту и Крушевцу, као и обимне снежне падавине широм Србије, указала су на потребу да се реагује у најкраћем могућем року и ангажује Војска Србије ради спасавања цивилног становништва и имовине. До сада је ту одлуку доносио председник Србије, а сада Правило службе ВС пружа могућност да одлуку могу донети начелник Генералштаба ВС, команданти оперативног нивоа и команданти бригада. То значи да, на пример, командант Четврте бригаде Копнене војске у Врању може одлучити и наредити да се припадници јединице којом командује скоро тренутно ангажују ради спасавања становништва, уз обавезу да о томе извести претпостављеног – објашњава пуковник Стојан Батинић, заступник начелника Управе за оперативне послове Генералштаба ВС.

Нови „пе-ес” по обиму је најмањи до сада, регулише основне ствари у војничкој свакодневици, док су детаљи уређени, или ће бити уређени, посебним актима.

У складу са савременим тенденцијама у области родне равноправности и забрани дискриминације, из међусобног ословљавања припадника ВС избрисан је појам „госпођица”, па је све жене у униформи обавезно ословити са „госпођо”. Сада су и надређени у обавези да се потчињенима обраћају са „господине” или „госпођо” уз навођење чина. На пример: „господине поручниче” или „господине водниче”, док су се до сада потчињенима обраћали само по чину („поручниче”, „водниче”). Чинови су за сада остали у мушком роду, па је жени у чину капетана исправно обратити се са „госпођо капетане”.

У поглављу „Уредност” наводи се да војним лицима није дозвољено ношење пирсинга и тетоважа на лицу „и тетовирање на другим видљивим деловима тела”. „Жене када су у униформи морају имати уредну фризуру, тако да их не омета у обављању функционалних активности. Косу носе уредно скупљену тако да омогућава несметано ношење капе, односно шлема. Дозвољена је дискретна шминка. Није дозвољено видљиво ношење украса, осим прстена, минђуша дужине до један центиметар и неупадљиве шнале за косу”, прецизира се у Правилу службе ВС.

Овај правилник обухвата и верску службу у војсци. Сарадња са традиционалним црквама и верским заједницама већ увелико постоји, ускоро би требало да буде расписан конкурс за пријем свештеника у војну службу. Јасно је наглашено да вршење верске службе у војсци не може бити мисионарство, већ да је искључиво у функцији изградње оперативних способности ВС, односно задовољења духовних потреба њених припадника.

– Војни свештеници ће имати и одређене специфичности статуса, међу којима издвајам то да ће вршити функцију саветника команданта и неће имати право командовања – истиче пуковник Батинић.

Свештеничку одору носиће само током верске службе, у осталим ситуацијама униформу ВС. Имаће одговарајући чин, али неће моћи да командују, неће носити оружје, а на располагању ће као помоћнике имати подофицире који неће имати право вршења верских обреда.

----------------------------------------------

Жене у ВС

1.059 професионалних војних лица

157 кадеткиња на Војној академији

1.118 цивилних лица