Време за фајронт код Ивка на слави

Некада давно изванредни студент београдског Архитектонског факултета, један од утицајнијих Срба у Америци Стеван Стив Гудовић, којег већ десет година „Аризона бизнис журнал” сврстава међу десет најзначајнијих бизнисмена у Аризони, у сваком пословном и приватном разговору промовише своју домовину Србију. Посебно југ Србије за шта га, како каже, вежу дивне успомене и где намерава ускоро да инвестира.

Господин Гудовић је већ дуже време на челу борда директора Привредне коморе Аризоне, а власник је познате компаније „Биг парк вотер ”, више нафтних бушотина у Тексасу, хемијске компаније и водовода у Седони, коју годишње посети око десет милиона туриста.

   За Стевана Стива Гудовића они која га познају кажу да је човек бизниса, угледа и поверења. Ожењен је Американком Мери Лин с којом има два сина – Стивена и Николу. Два угледна млада бизнисмена су већ нашла своје место на бизнис карти Америке али и света. У разговору за „Политику” Стеван истиче да ништа не долази преко ноћи, због тога врло радо саопштава своју формула за успех, а она гласи: „75 одсто је рад, 20 одсто таленат, а свега пет одсто је срећа”.

   О својим намерама да улаже у Србију Гудовић каже да су он и други Срби у Америци, али и широм света, с којима је у контакту, заинтересовани да улагањем у сопствени бизнис и привреду помогну својој домовини. Међутим, каже Гудовић, држава мора да створи услове – амбијент, пре свега, да законом омогући сигурност инвеститорима да би улагали у Србију. Прича се доста, а ништа се конкретно не ради да се омогући долазак бизнисмена, поготову из дијаспоре. У Америци има доста пословних људи који се не експонирају политички, већ се баве бизнисом. Они су заинтересовани за посао и улагање.

„Многи би, на наш позив и наговор, одлучили да дођу у Србију, зато треба учинити још само мало. Јер, у Србији постоје потенцијали за инвестирање, али не под оваквим законима”, каже Гудовић који је био озбиљан у намери да купи лесковачку фабрику лекова „Здравље”, али му је то због „законске регулативе” било онемогућено. Врло је заинтересован и био би рад да инвестира у врањски крај. Због тога је пре извесног времена, када смо разговарали, боравио у домовини, а ускоро ће, како каже, обавити и важне контакте.

Срби у Америци, с којима смо имали прилике да разговарамо, с посебним поштовањем и уважавањем говоре о господину Гудовићу као великом доброчинитељу и добротвору који доста помаже свом народу. Оснивач је Фонда за помоћ деци из БиХ који су у ратним разарањима остала без оба родитеља, а и редовно учествује у многим хуманитарним акцијама. Као добар пријатељ с владиком Јованом, Гудовић је поклонио пројекат и новчана средства за уређење црквеног комплекса у Калифорнији.

О својој домовини Србији погођеној светском економском кризом Стеван Стив Гудовић каже:

– Сада је прилика да Влада Србије започне дијалог с великим инвестиционим фондовима и да их пита шта ми можемо да урадимо за вас да бисте инвестирали у нашу земљу? Ако се инвеститорове жеље не испуне, он ће уложити капитал на другом крају света. У следећој рунди инвестиција концентрација капитала ће бити у земљама „емерџинг маркета”, а то су Бразил, Мексико, Индија, Кина, Индонезија и друге. Међутим, с људским и кадровским потенцијалима, као и с природним и привредним ресурсима којима располаже Србија има шансе да се избори с кризом и постане значајан економски партнер у овом делу Европе и света.

Данашњу економску кризу је 1997. године предвидео аналитичар Вилијам Грејдер. Више не постоје националне економије већ само постоји светска економија, каже Гудовић. Светски финансијски центри су Њујорк и Лондон и они су били жаришта овог што се данас дешава око нас. Почело је у Америци, у индустрији некретнина, где су банкари дозволили да „танки” купци купе куће, апартмане и друго јер су банкари били ошамућени великим профитима и у трансу људске халапљивости, препотенције и жеље да буду у „игри” заборавили да све има почетак и крај. Сви су били задовољни и фешта је требало да траје дуже него Ивкова слава, али почели су да функционишу основни принципи капиталистичке економије. Цене некретнина су постале ненормално високе, дошло је до суперрепродукције стамбених објеката, а број купаца је почео драстично да се смањује. Балон је пукао, каже Гудовић и додаје:

– Недавно сам у Србији чуо виц: Код нас ништа не успева па чак ни ова криза неће успети. Они који верују у овај виц мора да су још код Ивка на слави. Погледајте само како се Народна банка Србије грчевито бори да сачува вредност динара. С друге стране, велика је неликвидност у држави, свако свакоме дугује. Страног капитала нема да покрене економију. Код нас се светска криза надовезала на постојећу домаћу.

Кога је највише погодила криза?

Дугачка је листа губитника у овом тренутку. Највише су погођене банке, финансијске институције, осигуравајућа друштва, грађевинари, хемијска индустрија... Ове институције не само да су изгубиле своју вредност на светским берзама, него чак и пуно њих је банкротирало.

Да ли се може предвидети трајање светске кризе?

Дужину и дубину светске кризе још увек нико не зна. Ворен Бафет, један од најбогатијих људи света и најпознатији инвеститор, рекао је: „Септембар 2008. је у економском смислу еквивалент нападу Јапана на Перл Харбур, а ова економска криза је еквивалент Другом светском рату”. По мом мишљењу ова рецесија је у облику слова W, ми смо негде тек у првом делу слова.

Како Србијa у овом тренутку кризе треба да се понаша?

Поставља се питање да ли и млађе генерације, чија је животна филозофија живети у овом тренутку и за овај тренутак, и старија генерација, која се истрошила у прошлим ратовима, ембаргу, економским кризама, политичким превирањима, спремне да се боре за свој лични опстанак и за опстанак Србије. Само они који озбиљно схвате данашњу ситуацију превазићи ће ову кризу.

Назире ли се крај политичкој и економској кризи у Србији?

Све је у рукама политичке инфраструктуре Србије. Да ли постоје политичари који имају енергију и дисциплину да изнесу ову кризу на леђима и у исто време да мотивишу народ да их следи? У Србији постоје економски стручњаци који добро разумеју шта се дешава у свету и имају економска решења за ову ситуацију. Али ја не видим политичаре који на једноставан начин грађанима Србије могу да изнесу план акције и да у томе буду доследни.

Колико ће помоћи задуживање код ММФ-а?

Услови под којима је Србија добила кредит од ММФ-а су јако повољни. Ако се паре троше за очување стабилности динара, улагање у мала и средња предузећа, јавне радове, стварање друштвено-приватних партнерстава онда је Србија на правом путу. Са друге стране, ако паре „нестану“ у лавиринту бирократских служби, онда ће млађе генерације целог свог живота отплаћивати глупости својих претходника.

Какве су шансе Србије да превазиђе кризу?

У овом тренутку два најважнија „играча“ су Влада Србије и банкарски систем Србије. Влада мора да нађе начин да стимулише банке да либерализују кредитну политику према привреди. Ако се настави неликвидност у плаћању обавеза и не обезбеди капитал за нова улагања, онда озбиљни проблеми очекују Србију. У исто време Влада мора драстично да смањи буџетске расходе, преиспита пореску политику и заврши са приватизацијом. Дијаспора годишње унесе 4–5 милијарди долара у земљу и на тај начин допринесе економији Србије. Влада Србије би требала озбиљно да преиспита своје односе са дијаспором и да започне озбиљан дијалог са њом како би се успоставило боље разумевање. Ми желимо да инвестирамо јер инвестирањем хоћемо да помогнемо својој матици. То би покренуло много тога, а пре свега привреду. Верујем да ће Србија превазићи ову кризу све док употребљава економске принципе, а не политичке. Кад ово „лудило“ економске кризе прође, ја видим Србију као економско-финансијски центар југоисточне Европе. Али на томе мора још много да се ради. Пре свега, економско-политичка ситуација у Србији мора да је стабилна. Капитал је као уплашена птица, чим осети опасност, одлети. Србија је део Европе и у тим оквирима мора да остане. Улазак Србије у ЕУ је први корак за интеграцију у европске и светске токове.

Поглед из Седоне (САД) и улагање у Србију?

Економски проблеми са обе стране океана су слични. Разлика је у томе како ко прилази решавању тих проблема. Закони природе кажу да јачи преживи. У овом тренутку ја и моји пријатељи, који имају интересовање за инвестиције у Србији, пратимо дешавања, кројимо планове, интересујемо се и разговарамо јер, Србија је велики потенцијал. За све нас овде је важно да преживимо ову економску голготу, потом да удахнемо дубоко, да погледамо шта се дешава око нас, а онда, надамо се ако се у отаџбини створе услови, конкретно кренемо у реализацију инвестиција. То ће, нема сумње, бити у заједничком интересу. Зато и кажем да Србија има шансе.

Александар Давинић