Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За све је крива „Болоња”

За све је крива „Болоња”
(Фото Душко Јелен)

Око 1.000 студената Београдског универзитета протестовало је јуче захтевајући да им се олакша упис у наредну годину студија. Незадовољни академци окупили су се на Тргу Славија, одакле су прошетали до зграде Владе Србије у Немањиној улици и надлежнима предали своје захтеве.

Студенти предлажу да се сабирају бодови са свих година студија уместо да се рачунају само бодови сакупљени у текућој години, затим да се свим студентима који су у школској 2008/2009. години остварили најмање 48 бодова омогући упис наредне године студија у статусу буџетских академаца, као и да се утврде буџетске квоте за мастер и докторске студије.

Студент проректор БУ Соња Нектаријевић истакла је да за испуњење тих захтева нису потребне нове измене Закона о високом образовању, већ да је довољан закључак Владе Србије. Студент продекан Технолошко-металуршког факултета Владимир Смуђа рекао је да коначно решење захтева очекује до краја недеље.

Међутим, проректор Универзитета у Београду др Неда Бокан за наш лист каже да би прво факултети који су у саставу БУ требало да доставе своје податке о пролазности и резултатима студената из последње три уписане генерације, а после тога, 14. октобра ће заседати Сенат Универзитета. Она у овим захтевима не види јаке аргументе без праве анализе досадашњих резултата, а поготово не сада када је већ почела нова школска година.

– Реформа не може да траје само годину дана и ако постоји потреба да се нешто мења, ако су неке грешке уочене, зашто не помоћи студентима, као што је већ урађено када смо добили оне прве податке о катастрофалној пролазности од 16 одсто. Иначе, праг од 60 бодова је уведен новим законом 2005. године и чим смо приметили лошу пролазност студената усвојена је граница на 37 бодова као минимум да се задржи буџетски статус – подсећа др Неда Бокан, која је учествовала и у изради измена Закона о високом образовању.

(/slika2)Прошле године је, такође након јесењих протеста студената, скупштинским изменама установљен четворогодишњи прелазни период за пуну примену „Болоње”, који подразумева постепено повећавање услова за упис (у школској 2007/2008. најмање 42 ЕСП бода, у школској 2008/2009. најмање 48 бодова и у 2009/2010. најмање 54 ЕСП бода), тако да ће се свих 60 бодова захтевати тек 2012.

На наше питање да ли су за лошу пролазност криви строги професори, преобимни наставни планови и програми и то што је „Болоња” лоше спроведена на појединим факултетима, као што тврде студенти, наша саговорница одговара да је дискутабилно да ли је неки професор строг или – доследан и објективан и подсећа да академци током читаве године имају прилике да кажу своје мишљење:

– Студенти имају своје представнике на два нивоа када се одлучује о студијским програмима и у наставно-научним већима факултета и у Сенату Универзитета, дакле имају прилике да утичу на измене и да се чују и њихове примедбе. Сигурно је да једна добра анализа мора да се уради, а питање је и какви би се резултати добили када бисмо упоредили наше и студије њихових колега из Европе. Можда бисмо дошли до закључка да су наше студије мање захтевне – каже др Неда Бокан, додајући да Србија мора да се уклапа у европски академски простор.

С друге стране, Владимир Смуђа, студент продекан Технолошко-металуршког факултета, каже да градиво није рационализовано нити прилагођено могућностима просечног студента.

– Немогуће је да 70 одсто академаца не може да сакупи тих фамозних 48 поена. То аутоматски значи да нешто није у реду са планом и програмом. Највећи проблем имају студенти са природних факултета, Технолошко-металуршког и Грађевинског. С друге стране, због тога што сваки професор „Болоњу” тумачи како му одговара имамо оне факултете на којима се лако чисте године – тврди овај академац.

С. Гуцијан

---------------------------------------------------------

Сваки пети студент „очистио” годину

Последњи познати подаци показују да је у школској 2007/2008. години тек нешто више од 20 одсто београдских студената прве године уписало другу годину без иједног пренетог испита. Око 42 одсто академаца је кренуло у другу годину са једним или више неположених испита, док су сви остали обновили годину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.