Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За три месеца 600 пријава насиља у школама

За три месеца 600 пријава насиља у школама
Ђачке легитимације и приватно обезбеђење побољшавају безбедност у школама Фото З. Кршљанин

Од 8. децембра, како је Министарство просвете и науке отворило први СОС телефон (0800-200-201) за пријављивање насиља у школама, просветни инспектори забележили су 600 позива и то упркос чињеници да су ђаци у том периоду имали један уобичајен и један ванредни распуст. По речима начелника просветне инспекције Велимира Тмушића, насиље је у порасту, а оно што до сада прикупљени подаци показују јесте да постоји покушај скривања насиља у школама.

– Насиље се скрива најчешће у почетној фази и то онда када је могуће деловати превентивно. То важи и за родитеље, који се плаше последица уколико насиље пријаве наставнику или инспекцији. Иако је још рано да се дају прецизни подаци на основу досадашњих позива, ипак се може рећи и да је уочена и необавештеност да се проблеми реше када је већ уочено да насиље постоји – рекао Тмушић на дводневној конференцији „Добре праксе и партнерства – кључ ефикасног, квалитетног и праведног образовања” која се одржава у Центру „Сава”.

Он је појаснио и да су обично проблематични ученици они који потичу из породица у којима већ постоји насиље и додао да је у плану формирање коалиција против насиља, јер ово није проблем само школе или министарства, већ је то друштвени проблем.

У оквиру радионице на тему школског насиља, упућена је критика медијима који „јуре за насиљем”, а истовремено ретко пишу о примерима добре праксе, односно школама које се већ годинама успешно боре против овог проблема. Зато су приказани неки од позитивних примера, почевши од – Бујановца.

Превенција насиља је посебан изазов у мултикултуралним срединама, а Бујановац је град у којем су школе подељене и етнички и физички, рекла је Татјана Поповић из Ненсен дијалог центра Србија. Тијана Јоцић и Леон Сејдини су ђаци две такве школе, али кажу да су кроз медијацију много научили о ненасилној методи комуникације, али и да има много више тема које их везују него оних које их раздвајају.

– Ја сам ученик осмог разреда и када сам дежурни помажем у решавању свакодневних проблема у школи, а за то време носим мајицу на којој пише да сам школски медијатор, дакле сви то знају – испричао је Сејдини, уз буран аплауз наставника окупљених у Центру „Сава” који су поздравили храбар гест ношења мајице и учешћа у пројектима овакве врсте.

– Основна школа „Мирослав Антић” има 1.300 ђака и 90 запослених, са по 30 и 33 ученика у одељењу. То је мала школска зграда, али велики простор да насиље избије на сваком кораку. Ми смо ипак пример добре праксе, јер у превенцији учествују сви – од теткице и директора, па до родитеља и некадашњих ђака. Кључан осећај, који мора да се гради, јесте осећај припадности школи – рекла је директорка Биљана Радосављевић и навела пример када су два дана пред почетак школске године ђаци, наставници, родитељи и некадашњи ђаци заједно од снега очистили 3,5 хектара школског дворишта.

Дејан Златић из Савета родитеља ОШ „Велимир Маркићевић” из Мајданпека каже да се за пет година клима у школи веома променила, да сада дете потпуно мирно шаље на часове, знајући да ће оно бити безбедно у школи и да ће бити заштићено у процедури која уследи уколико пријави насиље.

Зорица Панић, психолог у Десетој београдској гимназији каже да пре него што се кренуло са специфичним програмом превенције насиља у овој школи, међу младима је владала страшна апатија. На питање шта радиш у слободно време, они су одговарали са „блејим, висим, смарам се, бедачим се”. На друго питање – зашто на пример не иду у биоскоп, одговор је био „са којим парама”.

– Тада смо решили да променимо ствари и школских магацин преуредимо у школски омладински клуб (ШОК). Клинци су тај простор прихватили, сами средили, свакога радног дана имамо радионице на разне теме, прилагођавамо их актуелним проблемима у школи. Учествују и наставници родитељи који долазе једном недељно, седе два и по сата и траже још, што је потпуно невероватно – испричала је Зорица Панић.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Буди мушко клуб

Драган Микић, ученик Пољопривредне школе из Прокупља је члан једног од десетак „Буди мушко клуба”, колико их има у Србији. Он каже да је циљ да се покаже да прави мушкарац није насилан и да уме да поштује други пол. „Ушао сам у клуб из радозналости, упркос провокацијама и задиркивању ’да смо ми мање мушкарци, па да нам је зато потребна оваква потврда’. Данас нас девојке гледају другим очима, а остали поштују, сада имамо више разумевања и толеранције, а заједно са нама у акције иду и наши професори”, испричао је Микић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.