Заборављено звездано небо

Астрономе увек вучемо за рукав и запиткујемо нешто када се Сунце „помрачи”, или када стигне вест о открићу нечег новог на звезданом небу. Сем тих посебних случајева када одговарају на питања знатижељника, светски астрономи, па и наши наравно, имају још један повод за причу – 2009. је проглашена Међународном годином астрономије.

Никола Божић, национални координатор за обележавање међународне године астрономије у Србији, каже да су припреме за обележавање ове на неки начин „Галилејеве године” – почеле још пре две године у Србији. Идеју коју је прихватило 150 земаља у свету предложили су Италијани, јер је Галилео Галилеј небо гледао из Пизе. Министарство за науку је подржало предлог и издало и посебну брошуру о „астрономији у малом”.

– Повод јесу четири века од када је Галилео Галилеј изумео свој телескоп и искористио га да посматра Јупитер, Месец и Сунце, али идеја је да се ове године промовишу достигнућа астрономије, да се покаже шта је то најактуелније у овој науци, да се приближи свима од предшколаца до студената, и обичним знатижељницима који увек прочитају нешто ново у овој области – истиче Божић.

Астрономија је интересантна, без обзира да ли се човек њоме бави професионално или не, јер сви прочитају вест о открићу нове интерсоларне планете, напомиње наш саговорник.

До љубитеља неба, звезда и других појава у галаксији најлакше је доћи посредством Интернета, на сајту astronomija.co.rs. Галилејева година и четири века обележавања његових великих достигнућа са скромном опремом – послужиће и за представљање жена које се баве астрономијом, јер бар код нас оне за нијансу претежу у бављењу тим послом у односу на мушкарце.

Да се уметност и астрономија одлично слажу – потврђују и најаве о одржавању изложби, од којих ће једна бити остварена у сарадњи са француским културним центром да би се на Калемегдану нашле фотографије аутора који дочаравају „Небо виђено очима Земље”.

– Врло је занимљив и пројекат „Свест о тамном небу”, који је посвећен светлосном загађењу, проблему врло присутном у свету. Унеско и Европска унија одлучили су да на то обрате пажњу, јер је примећено да многи одрастају а да никада у свом граду због осветљења нису видели звездано небо. Није циљ да се живи у мраку већ у адекватно осветљеном простору. Да улична светиљка осветли само оно што треба, тротоар рецимо, а не да шљашти без потребе или „бије право” некоме у прозор – наводи примере Никола Божић.

И Београд је близу тога да из њега ускоро неће моћи да се посматра звездано небо. Додуше, стране туристичке агенције су се организовале, па воде заинтересоване у свету да гледају Млечни пут и звездано небо.

„Астрономска баштина” је пројекат којим је Унеско хтео да се у 150 земаља, које обележавају Међународну годину астрономије, промовишу достигнућа у науци кроз идентификовање грађевина и локалитета који су на неки начин повезани са посматрањем неба.

– Предложили смо да Опсерваторија на Звездари, основана 1887. године, по којој је брдо и добило и име, као и она на Калемегдану – уђу на списак Унеска – помиње Божић.

Рад са децом је битан, додаје наш саговорник, па ће се водити рачуна о радионицама у којима ће клинци моћи да питају све што их занима. Изаћи ће астрономи и на тргове градова, својим причама интригирати оне који желе да чују нешто ново. Мада сви листом, и стари и млади на свим трибинама и промотивним сусретима увек прво питају: има ли живота у свемиру, налик на наш?

Рајна Поповић

-----------------------------------------------------------

Враћање астрономије у школе

Један од доказа да смо астрономији придали већи значај, додаје Никола Божић, биће и враћање часа астрономије у средње школе. Она је „провучена” у часовима физике деведесетих година прошлог века, због равнотеже природних и друштвених предмета, па би најављена реформа средњег образовања била прилика да се нешто промени у томе.

– Велики искорак астрономије а и улазак у школе код нас била би набавка малих телескопа, који се захваљујући овог Галилејевој години серијски производе у свету и њихова цена је пет-шест пута нижа од регуларне цене ових инструмената. С обзиром на то да нико скоро није ништа слично набављао за школе, ово би била сјајна прилика да свих 1.800 школа у Србији набави овај уређај, али за то би требало наћи финансијера – напомиње Божић.