Српско здравство оптерећено је огромним дуговањима, надлежни помињу суму од око 32 милијарде динара, а тачан износ знаће се после усаглашавања у Републичком фонду здравственог осигурања (РФЗО), које би требало да буде завршено почетком идуће недеље. У зачараном кругу дужника највише новца здравствене установе, које добијају средства од РФЗО-а, дугују произвођачима и добављачима лекова, а с друге стране и Фонд трпи због дужника који не плаћају обавезне доприносе здравственог осигурања. Проблем дуговања је, како кажу надлежни у веледрогеријама, велики и уколико се ускоро не реши може доћи до колапса у читавом систему производње и снабдевања лековима и санитетским материјалом.

У РФЗО-у, опет, очекују да ће заједно с Министарством здравља, али и Министарством финансија и владом у целини, у најкраћем року наћи механизме за решавање питања дуговања у здравству.

– Фонд нема директне уговоре с произвођачима и добављачима, већ искључиво са здравственим установама. Дуг који према aпотекама имамо у 2011. ће до краја године износити око 20,4 милијарде динара, а дуг према другим здравственим установама за лекове месечно измирујемо. На крају прошле године дуг према апотекама износио је 14,5 милијарди динара, а до 2011. je сваке године био дуплиран – каже за „Политику” Александар Вуксановић, директор Републичког фонда здравственог осигурања.

Он објашњава да је питање дуговања здравствених установа одвојено од питања РФЗО-а, чије дуговање је настало због тога што огроман број предузећа не уплаћује доприносе.

– Републички фонд би имао веома мало дуговања када би они који дугују самом Фонду измирили своје обавезе. Највећа дуговања према РФЗО-у су по основу доприноса о обавезном здравственом осигурању, али и по основу оних обавеза које ка РФЗО-у треба да измири сама држава, односно њене институције – објашњава Вуксановић.

Ове године, из буџета Републике Србије, РФЗО је добио915 милиона динара и то, како наводи директор Фонда, 615 милиона динара од буџета за здравствену заштиту лица и 300 милиона динара од буџета по основу дуванског динара. Чак 69,53 одсто годишњег буџета РФЗО-а требало би да чине средства прикупљена по основу доприноса за здравствено осигурање, напомиње директор Фонда, што би у касу РФЗО-а, да се доприноси заиста и плаћају – требало да донесе још 134.300.000 динара.

– Знатна средства, прецизно 55.927.099 динара, РФЗО би требало да добије и по основу трансфера од организација обавезног здравственог осигурања. Да се ова плаћања заиста и врше, овај новац чинио би чак 28,96 одсто укупног годишњег буџета РФЗО-а. Очекујемо да ће такав прилив прихода по основу доприноса и трансфера бити и остварен, имајући у виду дa је ребалансом буџет РФЗО-а ове године умањен за 2,7 милијарди динара – каже Вуксановић.

Здравствене установе дугују веледрогеријама за испоручене лекове до 31. октобра чак 19,2 милијарде динара, и још 4,4 милијарде динара за потрошни санитетски материјал, каже Миомир Николић, председник Групације веледрогерија Србије. Дуговањима, по његовим речима, ту није крај јер нису измирена потраживања од 2,5 милијарде динара пренета из 2010. године, а свему томе треба додати и новац за средства за дијализу и уградни матерјиал.

– Средства која РФЗО одваја за ову намену, 24 милиона динара годишње, одавно нису довољна, с обзиром на то да је потрошња лекова у Србији све већа – каже Николић.

На недавну изјаву министра здравља Зорана Станковића да ће се решење проблема можда тражити и у отпису дела дуга, Николић каже да за то треба да дају сагласност сви произвођачи и добављачи лекова, али да и о томе може да се разговара.

– Произвођачи лекова су ове године потписали протокол, по којем су смањили цене лекова на рецепт за десет одсто, што је донело уштеду РФЗО-у у 2011. од око три милијарде динара – објашњава Николић.

По његовим речима, ситуација на тржишту лекова, када су несташице у питању, није алармантна и ниједан произвођач и добављач неће условљавати испоруку лекова подмиривањем дугова. Ипак, и њима треба обезбеди могућност да раде јер, како каже Николић, тешко је пословати када се испоручи роба која се не плати по годину и више дана.

Одговоре на питања о дуговањима које оптерећују здравство потражили смо у Министарству здравља. Надлежни су одговорили да је у току усаглашавање око тачне цифре дуговања, а да је о мерама за решење проблема рано говорити пошто су у току договори на нивоу владе како решити постојећи проблем.

----------------------------------------------

Шта је запошљавање мимо уговора са РФЗО

Министар здравља Зоран Станковић недавно је изјавио да је здравство годишње у минусу четири-пет милијарди динара само због запошљавања лекара у здравственим установама мимо уговора с РФЗО-ом. Републички фонд здравственог осигурања обезбеђује средства за плате око 104.000 лекара који су запослени у болницама, домовима здравља и клиничким центрима широм Србије, а процењује се да у нашој земљи месечна примања добија – 125.000 лекара.

– Чињеница је да здравствене установе ангажују уговором о раду запослене који нису предвиђени кадровским планом Министарства здравља. РФЗО плаћа здравственим установама само за запослене за које је уговорио, а то су они из кадровског плана. Када здравствена установа запосли радника „мимо уговора са РФЗО”, она сама треба да плати тај вишак кадра – каже Александар Вуксановић.