Сента – Орла Виктора који је пред почетак утакмице Србија–Француска дизао адреналин фудбалерима и навијачима, затекли смо на фарми соколова Тибора Бузе, код Сенте. Мирно је позирао док је севао блиц, пратећи нас погледом.

– Виктора сам тренирао за ову утакмицу на молбу селектора Радомира Антића. Победник је стигао из Београдског зоо врта, иако смо ми стари знанци, донели су га код мене док је био птић. Биће ту још месец дана, а онда ће поновити представу и на утакмици са Румунима – прича нам Буза док са Вуком Бојовићем преко мобилног телефона размењује утиске о наступу маскоте наше репрезентације.

Телефон му непрекидно звони, разговара на четири језика, а негде између нас и љубитеља соколова, договара се с радницима шта ће и како ће за тај дан. Фарма, заправо напуштени мотел који је Буза реновирао пре две деценије, велика је, има пуно посла на шест хектара – уз 200 соколова, ту су и орлови, пауни, овце и један пони за ћеркицу Миру која нас уводи међу стотинак „волијера” да нам покаже „њене птице”. Иако има тек две године, није плашљива и каже нам да је њена љубимица мала женка која је знала и да јој слети на руку (убацује се с објашњењима тата Буза), „одлетела на небо”.

– Соколарство је начин живота и моја љубав од детињства. Већ сам као момак имао 10 својих соколова – прича наш домаћин отварајући павиљоне смештене на око 2.000 квадратних метара у којима се кочопере млади соколови.

Ову одгајивачницу је отворио са партнерима из Уједињених Арапских Емирата, где је до 2006. имао фарму, такође са арапским пријатељима и заљубљеницима у соколове. Тамо идеја није успела пре свега због климатских услова који владају, појашњава нам. Трошкови су били огромни због расхладних уређаја, а будући да је клима и веома влажна, од 100 младунаца – више од 60 је оболело од једног облика птичије астме, па су се ређали губици, уз огромне трошкове лечења.
– Са својом климом Србија је деловала идеално, па је фарма направљена овде. У објекат је уложено 300.000 евра, а онда је запело када је требало добили дозволе за увоз. По медијима су кренуле лажне оптужбе о шверцу, у надлежним министарствима је било много незнања и предрасуда, тако да сам потребне дозволе за увоз 200 соколова добио тек после девет месеци борбе – прича Буза док показује новинске написе, документацију о легалном пословању и решење које је стигло на адресу Удружења соколара „Нобилис арс” чији је председник, а којим сенћанско Јавно тужилаштво одустаје од даљег кривичног гоњења. Сада је Удружење пресавило табак и узвратило контратужбом.

– Ни једна једина оптужба која је изговорена у јавности није тачна, почевши од оног да једно јаје вреди као мерцедес, па до тога да соко кошта 50.000 евра... Да је тако, ја бих данас био милионер. Права цена је од неколико стотина до неколико хиљада евра. Осим тога, заблуда је да су соколови са нашег подручја тражени у свету – он има специфичан начин лета – каже, додајући уз осмех да би имао проблема ако би хтео неком шеику да поклони степског сокола са подручја централне Европе, јер се с њим лови у Србији, а не у пустињи.

Буза тврди и да никада није ни тражио дозволу за извоз у комерцијалне сврхе, већ за приватне потребе (лов), нити је ова фарма регистрована за комерцијалу. Он се званично бави ловним туризмом, а овај, како каже, точак који окреће хрчак, подмазују спонзори.

„Имам четири радника, редовно држави плаћам порезе и доприносе, чак сам и у претплати. Уместо у бизнис, све ово се претворило у обавезу и рад”, каже хранећи једног сокола који то поздравља заглушујућим крицима. Потребно је од 20 до 40 килограма хране дневно. Буза купује, али и сам производи храну за своје птице.

Улазимо и у здање некадашњег мотела, у којем се окупља тридесетак чланова првог соколарског удружења у нашој земљи. По зидовима слике, наравно, сокола, уз ловачке трофеје. Упознајемо и сина из првог брака Тамаша и супругу Николету. Често бораве у Арапским Емиратима, Буза има боравишну дозволу и са осмехом каже да није топло – то би по њему била најлепша земља на свету. Они су и највећи увозници соколова, искључиво за потребе лова, а годишње увезу и до 4.000 ових птица. Највише соколара је у Енглеској, од 7.000 до 10.000 (доста их је неактивних), у Емиратима их је ко 5.000, у Немачкој 800, Мађарској 200... По ЦИТЕС прописима (Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне) највише је регистрованих фарми у Канади осам, у Немачкој четири, Енглеској три... Код нас само једна, додаје Буза и то његовог пријатеља Стјепана Башића.

Осим са предрасудама, Буза се бори и са, како каже, бирократама које одлучују о соколарству, а које не могу да разликују степског од планинског сокола. Било је чак случајева да су надлежни мислили да лов са соколом подразумева да се он одгаји, а онда пусти како би га ловци убили. Бесмислице, огорчен је Буза, док објашњава да је заправо реч о уметности лова са истренираном птицом грабљивицом. Соколарство има дугу традицију у Србији, а, како каже, пошто је сматрано спортом аристократије, током периода комунистичке владавине потпуно је било угашено. Сада опстаје захваљујући ретким заљубљеницима у ове птице грабљивице.

Сандра Гуцијан

-------------------------------------------------------

Министарство: ЦИТЕС мора да се поштује

На листама заштићених врста ЦИТЕС конвенције налазе се и све врсте грабљивица и њихов међународни промет је строго регулисан. У Министарству животне средине и просторног планирања нам је речено да то значи да уколико неко жели да ради са заштићеним врстама, мора да се региструје у ЦИТЕС канцеларији која је при овом министарству. За сада је по овим европским стандардима у Србији регистрована једино одгајивачница соколова власника Стјепана Башића и то фебруара ове године. Када је реч о Тибору Бузи, у Министарству тврде да он неће имати никаквих проблема око увозних и извозних дозвола уколико региструје своје предузеће у овој канцеларији, јер наша држава мора да поштује Конвенцију коју је потписала 2001. године.

Буза, међутим, тврди да је регистрација по ЦИТЕС конвенцији потребна за трговину преко границе, али не и за путовања ради приватних потреба. „Сулудо је, и тога нема нигде у свету, да од вас траже да се региструјете да би са својим соколима, рецимо, учествовали на соколарским сусретима или ишли у лов у иностранство”, одговара Буза.