Заљубљеник у математику

Вене Богославов (Фото Л. Вулетић)

Годишње око 40.000 људи купи књиге које је он написао, више стотина њих свакодневно их прелистава, већина проводи десетине сати учећи из њих. Један је од најтиражнијих аутора, са чак 1.900.000 продатих примерака. Када кажете „Венеове збирке”, педесетогодишњаци ће се одмах сетити часова математике, као и садашњи гимназијалци, којима је професор можда баш јуче задао да ураде за домаћи задатке „из Венеа” од броја 14 до броја 20.

До завршног разреда гимназије, Вене Богославов, наш најпознатији професор математике, родом из околине Босилеграда, није много марио за овај предмет. Математику је заволео вежбајући је сам, без професора, из књига које су му, како он каже, случајно дошле под руку.

– Тада је било врло мало уџбеника, а у осмом разреду гимназије целе године нисам имао професора математике, тек у мају је дошао математичар из врањанске гимназије и онда нам је школска година продужена, па смо цело лето радили само математику да надокнадимо пропуштено – сећа се Богославов.

Матурирао је са оценом пет и уписао природно-математички факултет. Радни век провео је у учионици, међу ђацима, а о „слушкињи физике” и квалитету наставе стално је бринуо као члан многих стручних одбора. Колеге кажу да редовно долази на свако такмичење из математике да помогне, ако треба да дежура или прегледа задатке. Оправдане изостанке пишу му последњих година, јер откад је добио унуке слободне тренутке посвећује њима. Најбољим математичарима из Пете гимназије додељује светосавску стипендију и често свраћа у ову школу у којој је предавао од 1965. године до пензионисања 1999. године.

Оно по чему га знају и „широке народне масе”, збирке решених задатака из математике настале су на почетку његове професорске каријере. Најстарији од четири уџбеника је управо онај са којим се ђаци најкасније упознају – збирка за четврти разред. Недавно је у Петој гимназији прослављено јубиларно четрдесето издање овог уџбеника, који је до сада штампан у око 298.500 примерака.

– Када сам почео да радим прво сам три године предавао у занатским школама, онда сам прешао у Једанаесту гимназију, а када сам дошао у Пету добио сам једно одељење матураната природног смера – тада су први пут у гимназији уведени природни и друштвени смер. Имали смо само план и програм који смо морали да реализујемо и никакав уџбеник и приручник за ученике са природног смера – сећа се професор Богославов.

Заљубљеник у математику, професор Вене је, осим својих, у бележници прикупљао и задатке које су његове колеге давале ђацима из других гимназија – сваки који би му се допао био је уредно записан.

– За годину дана прикупио сам око 1.000 задатака и када сам приметио да то личи на збирку која би могла бити од помоћи мојим колегама одлучио сам да рукопис понудим за штампу Заводу за уџбенике. Иако га је рецензент, чувени професор математике Богољуб Станојевић, оценио као одличан, он је одлежао у Заводу две године, јер је извесни професор В. Т. наредио да се не објави – прича Богославов.

Прилика се појавила када је Савремена администрација отворила одељење за издавање уџбеника и били су им потребни рукописи. Тек тада, 1968. године збирка решених задатака из математике угледала је светлост дана. У годинама које су следиле, овом уџбенику придружиле су се још три збирке за сваки разред средње школе, као и још седам других математичких наслова.

– После првог издања директор Пете загребачке гимназије рекао ми је да су они за библиотеку наручили 10 примерака књиге и то је било прво моје сазнање да је збирка прешла границе Србије. Онда сам од покојног колеге Животе Јоксимовића из Пуле добио разгледницу на којој је написао да су све четири моје књиге у излогу у књижари у овом граду. Једна група ђака послала ми је разгледницу са Охрида обавештавајући ме да се и тамо продају збирке. Недавно ми је на прослави 35 година матуре бивша ученица причала да је њен супруг, родом из Опатије, на тамошњој Поморској академији користио моје збирке, а користе их сада и њихова два сина – каже Богославов.

До данашњег дана готово сви професори математике користе Венеове збирке док неки њима и плаше ђаке. А какав је професор био Вене?

– У почетку сам био строг при оцењивању и чак се десило да су се две ученице исписале из разреда, наводно баш због мене. То је била друга година како сам био у Петој, али то се више није дешавало. У то време нисам био сигуран да ли добро предајем, али сам после тестирања матураната које је организовао Педагошки завод на којем су моји матуранти били најбољи у Београду добио потврду свог рада и од тада више није било никаквих проблема, чак су неки ученици тражили да буду код мене у одељењу – рекао је Богославов.

Добитник многобројних признања са осмехом говори о својим највећим наградама – код њега су се школовале читаве породице, од маме и тате до њихове деце, а међу његовим ђацима су чувени лекари и адвокати, професори универзитета.

Уз своје збирке у којима су задаци поређани од лакшег ка тежем, добро одабрани, систематизовани у области, садашњим и будућим ђацима професор Вене додаје и овај савет.

– Ја сам имао обичај да кажем – математику треба радити као што се тренира фудбал. Онај ко је стално на тренингу остаје у форми и на утакмици постиже одличне резултате. Тако и математику треба вежбати, вежбати и само вежбати и тек онда знање ће доћи на своје место – истиче Богославов.