„Изузетно скромни услови живота”, прво је што је заштитник грађана, Саша Јанковић, навео као највећи проблем установа за смештај старих особа над којима је прошле године вршен надзор.

Просторије су запуштене, хигијена лоша, готово у свим институцијама овог типа влада депресивна атмосфера, домови су пренатрпани, кревети смештени у сав расположив простор, а у многима и даље постоје петокреветне и шестокреветне собе, наводи се у годишњем извештају заштитника грађана за прошлу годину, у делу који се бави установама за смештај старих особа и притужбама грађана у вези са тим. Канцеларија заштитника грађана током протекле године добила је велики број притужби које се односе на установе за смештај старих особа, услове боравка у њима, процедуру смештаја у старачке домове. Обављено је 13 посета геронтолошким центрима и домовима за смештај старих особа. Утврђено је да у Србији званично ради 41 државни и 42 приватна дома за старе, да у државним домовима има око 7.000 места, а у приватним, који су пријављени и имају дозволу за рад, 1.019 места.

Омбудсман је добио и притужбе од особа које су тврдиле да су смештене у старачки дом против своје воље и које су у том смислу тражиле помоћ заштитника грађана. У појединим притужбама објашњено је и да су таквој особи одузета лична документа по доласку у дом, да су деца узела стан и пензију и противе се изласку родитеља из дома.

– Имали смо чак и случај човека који је био смештен у психијатријску установу без одлуке суда и без сопствене сагласности, али ту смо имали правног основа да реагујемо и упозоримо да законска процедура није поштована. Можемо реаговати и у случајевима притужби да је особа смештена у дом без сопствене сагласности и на наш захтев директор може пустити ту особу из дома, али то није решење, јер је проблем системски – истиче Јанковић.

Наиме, законска решења су неодређена, није прецизно регулисана процедура смештаја старих особа у дом. Тим питањем, односно настојањем да се овакви проблеми прецизно правно регулишу, заштитник грађана ће се бавити у наредном периоду.

– То је врло озбиљан проблем јер имамо људе који су, практично, лишени слободе без икаквог правног основа. То је једна од правно неодређених ствари, а не би смела бити таква јер се тиче једног од основних права: права на слободу – наглашава Јанковић.

У извештају омбудсмана, у делу који се односи на установе за смештај старих особа, указано је и на проблем приватних домова који раде без дозвола, а регистровани су као привредна друштва, пансиони за пружање угоститељских услуга, самосталне трговинске радње, чиме не подлежу инспекцији Министарства рада и социјалне политике, и да је неопходно што пре обавити лиценцирање ових установа. Заштитник грађана је навео и случајеве „прихватилишта” за старе који раде тако што физичка лица склапају уговор о доживотном издржавању са старим особама, преузимају њихову пензију и стан или земљу, а затим их смештају у дом, где они бораве често у недовољно добрим условима. Приликом надзора, примећено је и да домови немају довољно запослених, да је у приватним домовима медицинско особље најчешће ангажовану по уговору, а не за стално, да често немају ни основну медицинску документацију својих корисника, као ни доказе корисника да су смештени ту уз свој пристанак, односно уз сагласност старатеља.

– Осим законских решења која нису довољно добра или их за одређене случајеве нема, суштински проблем, када су државни домови у питању јесте недостатак средстава због чега они и морају да раде у тако лошим условима. Србија је све више земља старих и овим проблемом држава мора озбиљно да се позабави. Општи утисак је и да још нисмо свесни колико се много грађана суочава са проблемима са којима се не смеју суочавати, не само у овом, већ у бројним другим случајевима – истиче Јанковић.

Јелена Чалија

-------------------------------------------

Сви имају проблеме у остваривању социјалних и економских права

Говорећи о обимном извештају о раду Канцеларије заштитника грађана за прошлу годину, који је прекјуче предат председници парламента Славици Ђукић-Дејановић, Јанковић истиче да се „сви грађани суочавају са великим проблемима у остваривању социјалних и економских права”. Заштитник грађана бавио се правом на приватност, реформом правосуђа, угрожавањем медијских слобода и нападима на новинаре, одлагањем реституције, изборима за национална већа националних мањина, злоупотребама допунског рада лекара, проблемом десетина хиљада избеглица који још није решен, неуплаћивањем пореза и доприноса запосленима, проблемом „правно невидљивих” особа које немају лична документа, лошим условима у затворима, случајем „несталих беба”, пропустима у спровођењу легализације. „Свака друга притужба заштитнику грађана односи се на ћутање администрације, спорост, неусклађеност процедура, очигледно погрешну примену закона и друга кршења начела добре управе”, наводи се у извештају.