Иако је стекла диплому некадашње Више школе унутрашњих послова (ВШУП) пре рока, студирајући по убрзаном програму, једна Београђанка већ пет година не успева да се запосли у струци. Чекајући на посао за који се школовала, ради у кафићу. Њена двадесетшестогодишња колегиница, која је дипломирала пре три године, не може да нађе радно место за које се школовала и зарађује за живот радећи у ресторану. Оваквих примера има много, али млади људи са дипломом поменуте школе устежу се да причају јавно о том проблему, под именом и презименом, јер се боје да овакво иступање може да им прави додатне проблеме приликом запошљавања у полицији. Већина њих је огорчена због чињенице да често предност приликом запошљавања у МУП-у имају студенти других, цивилних виших школа и факултета који добијају посао на, по оцени дипломаца ВШУП-а, релативно честим конкурсима које објављује полиција.

– Запошљавање људи са дипломама других факултета ствара велике проблеме у пракси, јер обављају посао за који нису компетентни. Мислим да дипломци Више школе унутрашњих послова треба да имају предност у односу на свршене студенте других образовних профила – каже за „Политику” Божидар Бановић, професор крагујевачког Правног факултета и некадашњи вршилац дужности директора ВШУП.

Он истиче да је основни проблем што Министарство унутрашњих послова нема стратешки план запошљавања за период од наредних пет или десет година.

– Колико је мени познато, такав план не постоји. Други проблем је што студентима Више школе унутрашњих послова држава није гарантовала посао након завршетка студија, иако би то требало да буде природан пут, јер МУП и држава сносе трошкове студирања буџетских студената – објашњава Бановић, додајући да запослени академци некадашње ВШУП данас чине носећи оперативни кадар МУП-а и далеко су ефикаснији од свих других образовних профила.

У Министарству унутрашњих послова тврде да конкурси за запошљавање нису чести и да се објављују сходно потребама за кадровима одређених образовних профила. У Управи за људске ресурсе је, како наводе у полицији, у процедури пријем 72 кандидата са завршеном Криминалистичко-полицијском академијом, по наставном плану и програму Више школе унутрашњих послова.

„Сваки захтев се посебно разматра, а број уважених захтева зависи од потребе за траженим профилом радника, као и од општих и посебних услова које кандидат мора да испуни за пријем у радни однос у МУП-у”, како је из тог министарства наведено у писаном одговору за „Политику”.

Када се молбе за пријем у радни однос кандидата доставе управи за људске ресурсе, по речима надлежних у полицији, оне се прослеђују организационим јединицама министарства, првенствено према жељама кандидата. Већина њих жели да ради у управи криминалистичке полиције, управи граничне полиције или у команди жандармерије, али ове јединице нису увек у могућности да приме нове кандидате. То одуговлачи процедуру јер кандидати морају да доставе нове молбе за пријем у друге управе.

Ово објашњење је, међутим, слаба утеха за оне који су завршили Вишу школу унутрашњих послова. Они су, како кажу, разочарани јер је једино образложење да су „одбијени у процесу одлучивања”. Неретко се, кажу, дешава да пријава застари, па је неопходно поновити комплетну процедуру предаје докумената и лекарских прегледа.

Док чекају на запослење у полицији, имају могућност да зараде на пословима привременог и повременог карактера преко студентске задруге „Безбедност” која постоји од 2002. године и тренутно има 350 чланова.

– Половина чланова је са Више школе унутрашњих послова, док је друга половина са осталих факултета. Највише њих, од којих је неколицина и дипломирала, раде на пословима обезбеђења или као референти за странке у Јавном комуналном предузећу „Водовод и канализација”. Осим тога, ангажовани су и на пословима обезбеђења у основним и средњим школама, док други раде у оквиру саме задруге – каже за „Политику” специјални педагог, мајор Младен Поповић, директор задруге.

Поповић сматра да дипломци Више школе унутрашњих послова треба да имају приоритет у односу на дипломце са других факултета, приликом запошљавања на радна места за која су се школовали.

– Додатни проблем је чињеница да они морају да се запосле до 30. године, јер после тога не могу бити примљени за обављање полицијског посла – објашњава Поповић.

По речима нашег саговорника, а ту информацију потврђују и у полицији, често се дешава да, уз писану сагласност, кандидати буду распоређени на радно место са нижом стручном спремом од оне коју су стекли завршетком студија.