Драган Матић (1962) српски је војник који је, појединачно гледано, учинио највише у директним дејствима против НАТО-а 1999. године. Овај пензионисани заставник прве класе, оператор ручног праћења и оператор система у Трећем дивизиону 250. ракетне бригаде ПВО, једини је учествовао у обарању америчких авиона „Ф-117А” („невидљиви”) и „Ф-16”. Ове две летелице једине су се срушиле у Србији и западна алијанса званично само њих признаје као губитке током операције „Савезничка снага” вођење против тадашње СР Југославије од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Матић је као последњи у тиму ракеташа, условно речено, држао „крстић” на оба авиона док нису погођени ракетама „нева”.

– Када се говори о дејствима ракетних јединица ПВО, мора се имати на уму да је то пре свега тимски рад. У том ланцу, када је реч о нашим „невама”, учествују руковалац гађања, помоћник руковаоца гађања, официр за вођење ракета, двојица оператора ручног праћења и старешина ракетне батерије. Од непроцењивог значаја је и оператор осматрачког радара који доставља информацију о уоченом циљу, важан је сваки војник ангажован на уређењу ватреног положаја и повезивању технике. Тачно је да сам једини који је био у саставу борбених послуга које су обориле „Ф-117А” и „Ф-16”, али обарање тих авиона је искључиво резултат непогрешивог тимског рада. Да је заказао било ко у ланцу на чијем сам крају био, авиони не би били погођени – објашњава Драган Матић.

Овај ветеран ПВО, који данас живи у Београду, рођен је у Нишу. Као тинејџер определио се за војни позив па је завршио средњу ваздухопловну школу у Рајловцу, после које је, 1981. године, почео да ради као подофицир у Батајници, и то баш на „невама” које су у то време биле строго чувана тајна ЈНА. Матић од 1983. до 1997. године ради у бази ПВО у Зуцама, на Авали. Учествовао је у бојевим гађањима на полигонима у Пули и 1986. године у тадашњем СССР-у. У Трећи дивизион ПВО 250. ракетне бригаде, смештен у Јакову код Београда, долази 1997. године.

У то време почињу сукоби на Косову и Метохији, већ у јесен 1998. године постојала је реална опасност од ваздушних удара авијације НАТО-а. Јединице ПВО тадашње Војске Југославије почињу припреме за рат.

– Разматрана су искуства из савремених сукоба, мада су се сви надали да до бомбардовања неће доћи. Касарну у Јакову напустили смо 24. марта 1999. године око 18.30 часова, око 20.15 часова три крстареће ракете типа „томахавк” погодиле су наше складиште у Јакову док су авио-бомбе пале на лажни радар који смо оставили на напуштеном положају – каже Матић.

Дивизион је заузео положај код Шимановаца одакле је у вечерњим сатима 27. марта 1999. године обавио историјско гађање – обарање „невидљивог” „Ф-117А”, што је остао једини губитак авиона тог типа у борбеним акцијама. Срушио се у Буђановцима.

– Авион је откривен радаром „П-18” на даљини од око 50 километара. Гађали смо га када је пришао на 16–17 километара. Тај авион није баш невидљив за радаре како је то америчка пропаганда представљала, заправо има знатно смањен радарски одраз. За добро увежбане и хладнокрвне „ракеташе” он је циљ који може да се погоди – објашњава Матић.

Овај дивизион погодио је и „Ф-16” који се срушио код Накућана, у широј околини Шапца. Био је то „лидерски” авион америчке јединице, чији се реп са нацртаним орлом данас налази у Музеју ваздухопловства. Пилот, као и његов колега из „Ф-117А”, искочио је падобраном и евакуисали су га амерички тимови за спасавање.

– Били смо на положају код сремског села Карловчић. „Ф-16” је откривен на даљини од 16 а гађан је на 12 километара, на висини од 6.000 метара. Пилот је, као и посаде других авиона који су погођени, покушао да се докопа ваздушног простора БиХ али није успео – сећа се Матић.

Милан Галовић

----------------------------------------------------------

Сведочење о поготку бомбардера „Б-2”

Припадници Трећег дивизиона тврде да су 20. маја 1999. године погодили „невидљиви” стратешки бомбардер „Б-2”. Материјални докази не постоје јер авион није пао у Србији, али зашто сумњати у речи оних који су оборили два (призната) авиона.

– Били смо на положају код Бечмена, око поноћи – тачније 00.12 часова, на даљини од 17 километара и висини од 7.000 метара откривен је авион који се приближавао са југа. Лансиране су обе ракете и вођене су до циља који је погођен на даљини од око 13 километара, отприлике изнад Звечке код Обреновца. Претходно смо га радаром открили одоздо, јасно сам видео троугласту силуету која одговара изгледу „Б-2”. У време ЈНА, док сам радио у Зуцама, толико пута сам на радару гледао „Квантасов” путнички „боинг 747” који је полетао из Београда. Одраз који сам видео те ноћи био је знатно већи од одраза „џамбо-џета” – каже Матић који је уверен да ће протоком времена многе мистерије агресије НАТО-а бити расветљене, укључујући и број погођених авиона над тадашњом СР Југославијом, који је свакако већи од две летелице чији је губитак „признат”.