Друштво
Желимо да радимо у Србији
Млади научници, које су јуче угостили академици, размишљају о одласку у иностранство, али само ради стицања образовања
„Квалитет основних студија на нашем факултетима је такав да може да се пореди са онима у иностранству, али постдипломске студије су на страним факултетима на много вишем нивоу. Ипак, битно је да се квалитет временом повећава”, оцењује Теодор фон Бург, ученик другог разреда Математичке гимназије у Београду и освајач медаља на многобројним међународним такмичењима математичара.
Како је „Политика” раније писала, овај млади научник је, упркос фантастичним успесима које је постигао, остао ускраћен за награде које држава додељује освајачима медаља због тога што је био премлад. Његов тренутни циљ је да Математичку гимназију, уместо у три, заврши у две године.
– Могуће је да ћу уписати неки од факултета у иностранству јер ми је најбитнији квалитет образовања, али после тога ћу се, надам се, вратити у Србију. Желео бих да своје знање математике употребим у неке практичне сврхе – каже за „Политику” Теодор фон Бург, који је јуче са још 16 младих научника био гост Српске академије наука и уметности на пријему „Стопама Милутина Миланковића”.
Никола Хајдин, председник САНУ, угостио је освајаче медаља на међународним такмичењима како би их упознао са организацијом и радом академије.
Један од њих је и Душан Милијанчевић кога такође интересује примењена наука. Његова жеља је да усаврши математичко моделовање у економији, али то знање не може да стекне у Србији. Због тога ће, како каже, морати да промени или своје амбиције или место студирања, али би своју каријеру свакако волео да развија у отаџбини.
Александра Васиљковића, ученика четвртог разреда Математичке гимназије и освајача сребрне медаље на Олимпијади из физике, пак, више интересује теорија, па би у будућности волео да буде сарадник ЦЕРН-а или Института за физику у Србији. Своје образовање ће, каже, наставити овде, јер није спреман да напусти нашу земљу. На питање да ли је задовољан подршком коју држава даје младим научницима каже да је данас много боље него што је било раније.
– Пре уопште нису постојале организоване припреме из математике или физике. Ђаци су морали да дају свој новац да би отпутовали на неко такмичење, па су после чекали да им министарство то рефундира – каже Александар додајући да му сада највише недостаје добро опремљена физичка лабораторија.
Осим Теодора, Душана и Александра, гости академије јуче су били и Никола Шибалић, Огњен Ивковић, Александра Димић, Лука Милићевић, Михајло Цекић, Стефан Стојановић, Угљеша Стојановић, Борис Грубић, Наташа Драговић, Филип Живановић, Милена Милошевић, Александар Миладиновић, Душан Јоксимовић и Вукашин Стојсављевић.
С. Кораћ
Последњи коментари
Lepe reci mladih i plemenitih ljudi. Mozda zahvaliti Rusima sto je Petnica i ove godine radila, verovatno tu drskost im nasa Vlada nece zaboraviti, inace su mogli da prodaju i Petnicu. Zelje su zelje a realnost je da mozda imaju sansi, znate ono kad dolazi do progresa u nauci, mislim da smo mi na tom nivou da manje strucne ljude nemozemo naci da nam vode Drzavu. Tu je jos jedna sansa gotovo su sve rasprodali, Drzavu su zaduzili do krajnjih granica pa vise i nisu zainteresovani.
Nesto mi mnogo tuzno (iz)gledaju ovi mladici i devojke.
Mozda se pitaju da li ce imati dovoljno novca za kartu u jednom pravcu - van Stradije!
Deca na slici izgledaju tuzno i odsutno da ne kazem razocarano. Kao da gledam sebe od pre deset godina... tada sam otisla sa namerom da se brzo vratim... I jos se nisam vratila u maticu... Optimisticki tekst ali bez osnova, jer kako mladi koji nisu bili preko i videli zivot preko i sto je najvaznije ZIVELI mogu cvrsto da kazu da ce se vratiti. Reko pa poreko...






