Са топлотом свако се бори како најбоље зна (Фото Драган Јевремовић)

Тридесет степени у хладу представља прави „тест здравља” за сваки организам, а на том тесту пало је у првом тропском дану ове недеље чак 223 наших суграђана, ако је судити према извештају лекара београдске Хитне помоћи. Како истиче др Нада Мацура, Хитна помоћ је чак 76 пута пружила помоћ грађанима на улици, пре свега због колапса и можданих удара, што представља индиректни доказ тезе да се велики број наших суграђана оглушује на познати лекарски савет: „Не излазите на сунце између 10 и 18 часова, узимајте најмање две литре течности и лагану храну.”

Хитној помоћи највише су се јављали хронични болесници, посебно психијатријски, али и особе у алкохолисаном стању и зависници.

Министарство рада и социјалне политике јуче је подсетило послодавце на препоруку Владе Србије о посебном режиму рада напољу на великим врућинама. Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Министарства рада Вера Божић истиче да је ова препорука донета прошлог јула у време када су дневне температуре прелазиле 40 степени и да она сугерише послодавцима да на температурама вишим од 36 степени Целзијуса од 11 до 16 сати прекину рад или смене запослених организују уз дуже паузе и уз довољне количине течности.

„Циљ ове препоруке је да се очува здравље и безбедност запослених који на изузетно високим температурама раде на отвореном простору – на градилиштима, путевима, кафићима, у Паркинг сервису... Ако послодавац није у могућности да прекине процес рада, препорука је да радници раде у сменама не дужим од два сата или да не раде на високим спратовима или на врелом асфалту када је сунце у зениту. Ова препорука није обавезујућа, али се прошлог лета већина послодаваца ипак владала према тим упутствима”, истиче Вера Божић.

Др Трајан Крстевски, лекар у Хитној помоћи, истиче да изненадни пораст температура представља шок за сваки организам и подсећа да старије особе и хронични болесници не би требало да се бораве на сунцу дуже од 10-15 минута и не би смели да се возе градским аутобусима током саобраћајног шпица.

„Наш организам има своју телесну температуру и када спољна температура достигне тропске вредности долази до прегревања организма. Због тога је веома важно уношење довољних количина течности и редовно туширање. Када температура пређе 30 степени у хладу организму највише прија пијаћа и не претерано хладна вода, а најмање – газирани сокови. Кофеинске напитке и алкохолна пића треба избегавати, јер они делују као диуретици, односно условљавају додатни губитак воде. На високим температурама организму пријају и умерено зачињена кувана јела – супе, чорбе и варива”, каже др Крстевски.

Иако изненадни пораст температуре не прија већини особа, лекари увек упозоравају да посебну пажњу на своје здравље треба да обрате оболели од хроничних болести, реконвалесценти, особе које се баве тешким физичким пословима и они који раде на отвореном простору. Деца, труднице и дојиље такође спадају у. осетљиву популацију а особама старијим од 65 година лекари саветује да често пију течност без обзира на то да ли су жедне јер организам старих људи има смањене резерве воде.

Лекари саветују и често проветравање просторија и подсећају да клима-уређаји треба да се подесе тако да разлика у температури између спољне средине и средине у којој се борави не буде већа од седам до десет степени Целзијуса. Они такође препоручују да се не претерује са физичким вежбањем и дугим ходањем. 

Што се модно-здравствених савета тиче, препорука је да се на високим температурама носи одећа од природних материјала и удобна обућа, а шетња на отвореном треба да подразумева ношење шешира или качкета. С обзиром на високе индексе УВ зрачења, препорука је да се кожа заштити одговарајућим козметичким препаратима, нарочито у периоду између 11 и 16 сати.

Катарина Ђорђевић

------------------------------------------------------------

У 11 сати 32 степена

У Србији јуче пре подне најтоплије је било у Кикинди, Зрењанину, Неготину и Крагујевцу где је у 11 сати, према подацима Хидрометеоролошког завода Србије, измерено 32 степена Целзијуса.

У исто време у Београду и Ваљеву је измерен 31 степен, док је „најхладније” било на Копаонику, Златибору и Сјеници где је измерено 19, односно 26 степени Целзијуса.

Танјуг