„Златни сат“ спасава живот

Бол у грудима је најчешћи симптом исхемијске болести срца у које спадају ангина пекторис, инфаркт срца, напрасна смрт и слабост срца. Процењује се да стопа смртности од овог обољења у развијеним земљама износи око 30 одсто. Анализе показују да је најчешћи узрок болести атеросклероза, сужење крвних судова који срце снабдевају крвљу и кисеоником.

Исхемијска болест срца, каже проф. др Горан Рађен, угледни кардиолог и директор Дома здравља „Једро“, представља једно од најзначајнијих и најчешћих обољења савременог света. Захваљујући сазнањима о величини проблема као и широкој примени превентивних мера,током последњих деценија забележен је тренд опадања исхемијске болести срца у западним земљама, али се, нажалост, у нашој земљи и даље региструје пораст карадиоваскуларних обољења.

–Исхемијска болест срца се јавља у неколико облика: као прединфарктно стање (стабилна и нестабилна ангина пекторис), срчани инфаркт и изненадна срчана смрт. За настанак инфаркта срца од великог значаја су такозвани фактори ризика за појаву болести. Све факторе ризика за настанак срчаног инфаркта можемо да поделимо на оне на које не можемо да утичемо, као што су године старости, мушки пол и генетика, као и оне које можемо променити, где спадају повишени крвни притисак, пушење цигарета, прекомерна телесна тежина, шећерна болест, физичка неактивност, повишене масноће, психички стрес... Много важнију групу престављају променљиви фактори ризика који се могу успешно смањити променом стила живота и применом лекова – истакао је др Рађен.

Главна последица лоших навика и дејства фактора ризика је настанак инфаркта срца. До њега долази због запушења једне од такозваних коронарних артерија које снабдевају срчани мишић крвљу. Основни симптом настанка срчаног инфаркта је ангинозни бол, који се обично јавља иза грудне кости и може да се шири у пределу желуца, врата и доње вилице, позади између плећки као и низ леву, ређе низ десну руку.

–Суштина лечења инфаркта је време. Због тога је веома важно да болесник озбиљно схвати сваки бол у грудима. Од суштинског је значаја да се пацијент што пре понастанкусимптома јави кардиологу током првих неколико сати од појаве бола, идеално би било унутар првог сата. Због тога се тај први сат од настанка симптома и назива „златнисат“. Тада се могу применити савремене мере лечења које подразумевају отварање инфарктне артерије. Наиме, код тих болесника се даје такозвана фибринолитичка терапија (којом се „отапа“тромб) и након тога се ради хитна коронорографија, којом се „продува“сужење на инфарктној артерији и пласира коронарни стент. На тај начин се спречава да дође до знатнијег оштећења срчаног мишића и практично се болесник након неколико дана може отпустити из болнице са сасвим малим оштећењем срчаног мишића или пак без оштећења.Дакле, од суштинског значаја за лечење срчаног инфаркта је стићи на време. Време је живот – додао је др Рађен.

Најбољи начин да се избегне нежељени сценарио за настанак исхемијске болести срца је вођење здравог начина живота, то јест живети живот у складу с природом. Узимање здраве и уравнотежене природне хране, уз редовну физичку активност, боравак на чистом ваздуху и смањење психичког стреса представљају најбољи начин превенције исхемијске болести срца. Не каже се без разлога, каже др Рађен, да је боље спречити – него лечити.