Прокупље – Пре око 10 милијарди година, када се свемир налазио у фази адолесценције, звезде из галаксија удаљене од Земље нестварном мерном јединицом „црвени помак три”, емитовале су блештаву суперсветлост која од тог прадоба путује кроз бесконачне просторне и временске димензије. Та миленијумска светлост се никада неће зауставити, она је моћнија од сваког људског поимања моћи, она је трајнија од сваког поимања трајања, али са планинског превоја Бели камен, двадесетак километара од Прокупља, тај одисејски, митски сноп је видљив.

Нема ту неке мистерије, по којој би народ јуначке Топлице имао урођене телескопске зенице. На планини Видојевици не рађају се ни витезови џедаји заштићени енергетским оклопом, који излазе из катакомби тамне стране моћи на висораван опкољену буковом шумом, како би дешифровали светлосне сигнале из далеких светова.

Изнад Видојевице је најтамније небо над Србијом, очувано од свих врста светлосних и аерозагађења, ако не рачунамо неколико старих димњака који сведоче да у девет села, нанизаних од Прокупља до Белог камена, ипак има трагова живота. У тој небеској чистоти је тајна, па је кота удаљена два и по километара од планинарског дома који је сада пуст, најидеалнија тачка у региону за рађање пројекта под кодним именом „Белисима”. У белој куполи пречника шест метара, командант четворочлане посаде, тридесеттрогодишњи астрофизичар др Милан Богосављевић, тек порођени докторанд на престижном Калифорнијском институту за технологију, окреће точак како би активирао специјални механизам, помоћу којег се отвара дрвени кров. Доктор др Оливер Винце, попут артиљерца на противавионском топу, џојстиком покреће велики телескоп и нишани ка универзуму. Двојица сарадника Игор Смолић и Бранимир Ацовић, укључују рачунар, како би се меморисали дигитални снимци велике резолуције, који ће се потом дистрибуирати Интернетом.

На превоју је савршена тишина. Нуклеус српских свемирских истраживања, налази се у маленој осперваторији с телескопом који лови светлост стару милијарде година, као и у управној згради стотинак метара даље, на чијем крову је инсталирана камера која 24 сата снима српско небо. Управо је та камера једина снимила метеор неуобичајено јарке светлости, који је током ноћи 12. новембра оставио блештави траг над југом Србије, а затим се распао у парампарчад.

Њихов главнокомандујући Милан вратио се недавно у Србију, иако је докторирао на најпрестижнијем светском универзитету за област астрономије и могао је спокојно да се усавршава на једној од џиновских глобалних опсерваторија „Кек”, стационираној на Хавајима. Милан се ипак вратио у домовину, као део фамозног пакета „Белисима”. Под тим именом је у Бриселу заведена „Београдска иницијатива за свемирске науке и моделирање у астрофизици”, коју је поднела Астрономска опсерваторија у Београду прошле године.

– Јуна ове године ЕУ је одобрила тај пројекат и средства у износу од 1,3 милиона евра, како би се изградила још већа опсерваторија и инсталирао нови модеран телескоп који смо ми назвали „Миланковић”. Тражили смо и финансирање повратка још двојице младих научника из иностранства, као и бољу сарадњу београдске опсерваторије са институцијама ЕУ – каже хавајски астрофизичар, показујући зараван у близини мале опсерваторије, поред које ће се до 2013. изгадити много већа, па ће, поентира Милан, српска наука коначно ући у НБА лигу.

На заравни се назиру пешадијски ровови из 1999. године, у којој су резервисти Лесковца скакали наглавачке када су ловци-бомбардери НАТО-а ракетама спржили радар Војске Југославије.

Астрономска станица Видојевица

Али идеја о изградњи две опсерваторије које ће постати филијале централне опсерваторије на Звездари, која користи телексопе „Карл Цајс” из давних двадесетих и тридесетих година прошлог века, као део немачке ратне репарације из Првог светског рата, сеже у осамдесете године и има елементе научнофантастичног и политичког трилера, са фрагментима црне комедије.

За младе астрофизичаре, који се баве истраживањем процеса у свемиру, а не тек пуким архивирањем положаја планета и звезда, београдска опсерваторија саграђена пре око једног века, далеко пре летова у свемир и сателитске комуникације, имала је још једну ману. Осим што су младићи желели нешто много жешће од пуког посматрања свемира, светлосно и аерозагађење над београдским парчетом неба изазвало је астрономско слепило.

Тако су, уочи распада СФРЈ, почеле прве стидљиве турнеје у потрази за локацијом нове опсерваторије. Снимљена је планина у Македонији, али је тадашње партијско руководство сматрало да не треба препустити ни делић македонског универзума „српском космичком хегемонизму”. Пројекат „Видојевица” кочила је и ЈНА, јер је имала нешто радара, импровизовани хелиодром и снаге противваздушне одбране, а сумњичавост према пионирима српског космичког програма настављена је и током деведесетих година.

– Размишљало се да се наши астрономи прикључе некој научној сили, али државе које су направиле телескопе од 10 милиона евра на Канарским острвима неће вас пустити да им се придружите за џабе. Зато је директор београдске опсерваторије и идеолог звезданог програма, академик Зоран Кнежевић, почео сам да гура пројекат Видојевица – каже Милан.

И зато је изградња садашње скромне опсерваторије трајала чак пет година. Купљен је и аустријски телескоп вредан око 70.000 евра. Такав какав је, тренутно је највећи оперативни телескоп у Србији, који сакупи 10.000 пута више светлости од људског ока и с њим можемо видети звезде које су милион пута тамније од најслабије видљиве звезде голим оком. Тај телескоп ће се активирати на пролеће, са посадама које ће дежурати у куполи сваке ведре ноћи.

Квантни скок у рађању српског свемирског програма настао је одлуком ЕУ да финансира постављање телескопа „Миланковић”, пречника 1,5 метара. Тим далекометним и роботизованим воајером универзума управљаће се даљински из Београда. Активирањем телескопа, на основу шифрованих координата, отвориће се кров куполе а процеси који ће потом уследити, далеко су више од науке. Хиљаде истраживача окупираће опсерваторије, до којих се сада стиже само моћним теренцима, који газе по два и по километара дугим блатњавим планинским стазама, што се рачвају од локалног асфалтног пута, па ће осматрање звезданих стаза кроз најтамније небо Србије, показати најмање две ствари: да смо из небеске, еволуирали у космичку нацију и да оживљавање сиромашног Прокупља и пустих села није научна фантастика.