Од наших људи из света до краја новембра прошле године стигло нам је више од три милијарде евра, податак је Народне банке Србије. Упућени тврде да ће прилив од дознака до краја 2009. бити око 3,3 милијарде евра (укупан извоз 5,96 милијарди), али у НБС не желе да нагађају. Упркос светској кризи и очекивањима неких аналитичара, или баш због ње, лане је, у поређењу са претходном годином, тај прилив био већи за око 700 милиона евра, или око 27 одсто.

Иако би се на основу извештаја НБС могло рећи да је њихова евиденција свеобухватна, много је оних који тврде да знатна сума девиза „у родни крај” стигне и у коферима, доносе их и возачи аутобуса, комшије, што централна банка није могла да региструје на граничним прелазима.

Податке о девизном приливу по основу дознака физичких лица Народна банка Србије добија од пословних банака, речено нам је у НБС. Дознаке у платном билансу обухватају девизни прилив регистрован преко девизних рачуна физичких лица и проценом дознака који стижу другим путем по основу промета мењачких послова и пораста девизне штедње грађана. При том се искључују сва остала примања физичких лица у девизама, као што су стара девизна штедња, промет по основу туризма…

– Чињеница да је Народна банка до краја новембра 2009. године регистровала остварен раст дознака, не значи да је он последица само већег износа пристиглих девиза из иностранства у тој години, него и повећане замене девиза које су се чувале код куће – указује Бранко Хинић, генерални директор Сектора за економске анализе и истраживања у НБС. – Повећана понуда девиза по основу дознака у 2009. је највећим делом последица пада зарада и укупних примања становништва. Искуство нам говори да када падну динарски приходи становништва, повећа се девизни прилив из иностранства.

Неки се вероватно питају колико би данас у Србији плаћали евро да су пошиљке „драгих наших” биле, на пример, само за трећину мање? Ту рачуницу нико није правио. Без сумње, граница од 100 динара за евро одавно би била прекорачена.

– То што смо протеклих година за око петину више трошили него што смо производили, добрим делом се покривало обилном помоћи Срба из дијаспоре – указује магистар Горан Николић, сарадник Института за европске студије. – Што је најважније, те паре не морамо да враћамо, на пример Светској банци или ММФ-у, чији се кредити сматрају веома повољним.

Николић подсећа да су дознаке битан чинилац и повећања девизне штедње (с једне милијарде 2003. на више од шест милијарди евра на крају 2009). Знатан део унетих девиза се штеди у банкама, које нуде и вишеструко веће камате од уобичајених у Европи и свету.

– Ипак, само мали проценат девизних дознака је коришћен за штедњу и за оно што се назива продуктивним инвестицијама, које доносе доходак и отварају нова радна места – каже др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду.