Акције „Имлека” прве најавиле продају

Децембарски раст цена акција „Имлека” практично је најавио продају ове компаније и пре него што су челници „Салфорда” званично то учинили пре три дана. Јер, цена њихових акција порасла је с 1.650 динара по папиру (крајем новембра) на 2.300 динара (крајем прошле недеље). Тиме је тржишна вредност компаније увећана на 200 милиона евра.

Упућени у прилике на финансијском тржишту немају дилеме да је информација о сигурној продаји процурела раније по томе што су акције фирме куповали управо инсајдери. Није искључено, кажу, ни да је „Салфорд” сам подигао берзанску цену као сигнал купцу о вредности предузећа. Остатак трговања је, кажу, нормална тржишна реакција да вреди куповати акције чија вредност стално расте.

Најава челних људи „Салфорда” да ће у наредне две године продати компаније које имају у Србији није, заправо, никаква новост. Продаја две млекаре, „Бамби Баната” и „Књаз Милоша”, била је најављена још пре две године када се говорило да ће се за све то тражити више од милијарде евра, али је светска криза помрсила рачуне.

У протекле две године у јавности је за потенцијалног купца млекара важио европски гигант у прехрамбеној индустрији фирма „Данон”, а појављивале су се информације о хрватском „Агрокору”. За „Књаз Милош” је, наводно, била заинтересована „Пепси кола”. Из „Салфорда” су на питања о евентуалној продаји редовно одговарали да имају интересената, али да још, због кризе, нису постигли адекватну цену. Да ли се сада нешто променило?

Да је продаја млекара на видику, по некима, видело се и из летошњег прекомпоновања акција у случају „Бањалучке млекаре” која је такође у саставу „Салфорда”. Наиме, понуда за преузимање акција „Имлека” од „Суботичке млекаре” која је била купац Бањалучке млекаре доживљена је као спремање „Суботичке млекаре” на продају, али без млекаре у БиХ која је формално била у њеном власништву.

И то што је сам „Имлек” 11. децембра упутио понуду за стицање сопствених акција по цени од 1.900 динара по акцији која важи до 12. јануара 2011. године за многе је био знак да се нешто дешава.

Ненад Гујаничић, брокер „Синтеза инвеста”, каже да је редослед продаја „Салфордових” компанија следећи:

– „Салфорд” ће прво продати млекаре и то прво мању „Суботичку” јер би у случају да прво продају већу млекару, за мању било много мање интересовања. У случају да неко жели да купи обе њихове млекаре морао би да тражи дозволу Комисије за заштиту конкуренције, а знамо да су донели решење да су злоупотребили доминантан положај. Следећи би били на продају кондитори, а последњи „Књаз Милош” који су они преплатили, у међувремену нису имали профит, а тржишно учешће им стагнира – сматра Гујаничић.

Млекаре према тржишном учешћу сасвим сигурно имају добит, а колико ће за њих „Салфорд” добити показаће нови купац. Поготово ће бити интересантно поређење с ценом коју су они платили за млекаре.

Колико млекаре вреде може се донекле видети поређењем с износом за који је хрватски „Дукат” продат пре две године француском „Лакталису”. Та трансакција је била вредна око 270-280 милиона евра, док су приходи те млекаре у 2007. години, уочи продаје, били око 300 милиона евра. То показује да је цена преузимања била око 0,9 вредности прихода те компаније. У случају „Имлека” претпоставља се да ће ове године продаја, односно приход бити око 170-180 милиона евра. Међутим, према цени акција на Београдској берзи вредност „Имлека” је 1,1 њиховог годишњег промета, значи на вишем нивоу у односу на „Дукат”. Отуда се намеће и питање да ли се „Имлек” може боље (пре)продати.

Иначе, за Гујаничића то што је „Имлек” дао понуду за преузимање 0,94 одсто својих акција, што је мали број, по цени од 1.900 динара (у чему вероватно неће успети по садашњој тржишној цени акција) показује да они, заправо, стављају до знања да њихове акције вреде више и да их неће ни они дати испод те цене.

И Милутин Николић, директор консултантске куће „Цитадел”, нема дилему да ће „Салфорд” прво продати млекаре, па кондиторе и на крају воду.

– Млекаре имају добру тржишну позицију, конкуренција им је слаба што новом власнику гарантује добит. Нешто им је слабија позиција код кондитора, а највећу конкуренцију имају код вода. При том су „Књаз Милош” реално преплатили и то не могу да превале на новог власника. То су добре компаније, али је споран садашњи тренутак у коме се оне нуде на продају. За „Телеком” се, на пример, јавило седам потенцијалних купаца, а пре четири године када је продаван „Моби 063” било је 10 потенцијалних купаца, а само три су лицитирала. За „Телеком”, који је већа компанија и има фиксну и мобилну телефонију и ради у три земље, за очекивати је било да буде више интересената. Али, то је слика времена – каже Николић по чијој оцени није реално да „Имлек” постигне цену преузимања према приходу компаније каква је била у случају хрватског „Дуката”.

Први човек „Цитадела”, иначе, сматра да бисмо у случају продаје „Имлека” најзад могли да добијемо стратешког инвеститора који остаје дугорочно, који би компанију интегрисао у свој систем и чија очекивања нису да заради на препродаји предузећа, јер то уме продајом производа.