Анђеоски порези за ђаволске послове

Да ли је крај ере Деливера, Неваде, Барбадоса, Маршалских Острва, Швајцарске, Лихтенштајна, Андоре, Хелголанда... Не, ово нису туристичке дестинације погођене кризом. Глобална криза натерала је и најразвијеније земље да крену у борбу против места порескограја.

Ера банкарских тајни и такозваног пореског раја је завршена, поручили су светски лидери на недавно одржаном лондонском самиту Г20. На анонимним рачунима у пореском рају, према проценама ММФ-а, годишње заврши најмање 500 милијарди долара, па и три пута више.

Највеће економије у свету у оскудним временима у потрази су за пореским приходима, а рат против таквог раја је прилика да и Србија најзад разоткрије скривени „плен“ својих контроверзних бизнисмена. Немогуће је сазнати од надлежних органа колико има српских офшор фирми, јер наши бизнисмени нису обавезни да их пријављују. Лако их оснују, направе сумњиву трансакцију, угасе се па опет „оживе“ бизнис у другом „рају“.

– Најављена глобална акција према пореском рају, у коју ће бити највероватније укључена Европска унија и Америка, има пре свега за циљ повећање транспарентности података о власницима предузећа и њиховом пословању.Основни мотив јесте да се процене ризици који би се касније ширили по свету, спречи прање новца и уђе у траг сумњивом капиталу. Србија може да има само споредне, узгредне користи. Међутим, само повећање транспарентности рада офшор компанија истовремено ће отежати прање сумњивог капитала и олакшати истраге које су већ покренуте, што је посебно значајно за Србију. Ако се већ воде истраге против појединаца због незаконито стеченог новца, једна од карика ће бити подаци о рачунима њихових фирми. Сазнаћемо и ко су власници компанија који су учествовали у приватизацији и у другим улагањима, као и ко стоји иза купаца предузећа – каже Милојко Арсић, професор Економског факултета и члан савета премијера Србије.

(/slika2)Арсић каже да је Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) задужена за контролу, па је неке „непослушне” офшор државе већ ставила на црну листу. Када отворе тајне рачуне видећемо, каже Арсић, да ли је Србија спремна да искористи те податке и да ли ће их користити неселективно.

– Најпре, у Србији треба покренути истрагу о незаконито зарађеном новцу, а увек се мора кренути тако што се трага за конкретним кршењем неког закона. Било је случајева да су паре зарађене, рецимо, 1997. отишле на рачун неког пореског раја па потом 2001. године уложене у Србију. Њих више нема тамо. Поједини бизнисмени су новац уложили у своју офшор компанију, јер је порез на добит у Србији био чак 25 одсто, а тамо би платили само један или три одсто. Неки су, пак, повукли дивиденду да би на то платили овде врло низак порез на доходак грађана. Потом су за тај новац куповали виле у Србији. Незаконито је и ако је прекршио неки од пореских прописа, рецимо регистровао фирму у неком од места пореског раја, преко ње остварио добит и платио низак порез – истиче професор Арсић.

Да би неки бизнисмен умањио порез у Србији може, рецимо, да наведе да је платио по вишој цени неку робу или врсту услуге које нису стандарде. За камион не може, али за консултантску услугу је тешко проценити колико вреди. На тај начин профит из земље износи на своју компанију регистровану у „рају”. У Србији је стопа на капиталну добит међу најнижим у Европи (20 одсто) и ако користе разне олакшице то може да се сведе и на четири одсто. Али у пореском рају, стопа је још нижа.

Сума од четири милијарде евра изнетих из земље деведесетих, како је тврдио бивши гувернер Динкић, никад није потврђена. Да је и било толико, те паре нису више на офшор дестинацијама већ су „убачене“ у нашу земљу или неке друге државе, каже Арсић. А питање је и да ли су регистроване на власнике или пријатеље, родбину, адвокате...

Истина је да су многи тајкуни само искористили прописе неког финансијског раја који не обавезују на јавно објављивање власништва предузећа. Зато би њихово обелодањивање помогло да се дође до имена правих власника.

На питање има ли политичке воље за то, професор Арсић каже:

– Мислим да има. Србија неће моћи то самостално да уради и мора да чека да се ти подаци обелодане. Међутим, питање је да ли постоји воља да се неке започете истраге доврше и шта ће бити у будућности.

(Сутра: Црни фондови за партије)

-----------------------------------------------------------

Мала острва – велике паре

Широм света постоји седамдесетак места фискалног раја. Најчешће су то мале земље или територије које имају изразито ниске, па и нултупореску стопу на приходе или добит компанија. Друга„врлина“ пореског раја је тајност података о власнику и пословању предузећа.

„Анђеоски” порез привлачи све врсте капитала и предузећа, како оне који реде регуларно, тако и оне који незаконито послују.Део трансакција обавља се преко неког„раја”, како би се умањиле пореске обавезе у земљама у којима послују.

Тајност података је посебно важна за капитал стечен на сумњив начин, било на привилегованим пословима у почетним годинама транзиције, било класичним криминалом. Осим тога, њихова тајност порезницима отежава откривање утаје, као и рад политичких органа који трагају за токовима сумњивог капила. Швајцарску, рецимо, многи притискају више деценија да открије тајне рачуне, након чега она пристане, па пролонгира постављајући одређене услове.

Порески рај је погодан и за веома ризичне послове који се кроз мрежу трансакција шире светом. Једна од карика у светској финансијској кризи је била управо та да су неке офшор фирме емитовале хартије од вредности чију ризичност није било могуће проценити.

Бисерка Думић