Економија
Аутокоманда између два пара „вечитих ривала”
„Делта” за следећу годину планира зидање „Сити апартмана“ у близини Звездиног стадиона, а 2012. шопинг мола уз аутопут Београд–Ниш. – Петар Матић одустао од земљишта, а Звезда и Партизан чекају приватизацију
Од пет пројеката чија се градња годинама најављује на више од 30 хектара земљишта на београдској Аутокоманди, највероватније је да ће „Делта холдинг” следеће године почети зидање стамбеног центра „Сити апартмани” тик уз комплекс стадиона Црвене звезде. Компанија Мирослава Мишковића морала je да одустане од подизања две пословне куле на 3,3 хектара поред аутопута Београд–Ниш али не и од градње шопинг мола на тој локацији, коју сад најављује за 2012. годину. „МПЦ пропертис” Петра Матића испао је из игре када је недавно вратио граду закупљених 2,8 хектара на којима је намеравао да подигне пословно-комерцијалну четврт. Идеје Црвене звезде и Партизана да обнове стадионе и уз њих саграде и пословне, трговинске и забавне објекте замрзнуте су до даљњег. Осим планских докумената, они морају да чекају да држава одлучи како ће их приватизовати, коме ће припасти њихови стадиони и хоће ли бити пресељени или ће остати на садашњим атрактивним локацијама.
Близина аутопута, центра Београда и стамбеног дела Дедиња, директна веза до аеродрома, прожетост великим саобраћајницама и хектари неизграђеног грађевинског земљишта погодни за различите намене били су мамац да трка за Аутокоманду почне.
Интерес да се инвеститор који би градио пословни простор доведе у овај део метрополе назирао се још деведесетих година прошлог века. Једини начин да клубови који претендују на играње међународних утакмица прате све захтевније Фифине стандарде за стадионе био је да нађу улагача који би уз спортски комплекс изградио и капацитете на којима би он зарађивао. Град, међутим, није имао планове детаљне регулације за ово подручје, који прописују шта се и у којим параметрима сме градити. А и инвеститори су били далеко.
Дејан Рацић, генерални директор „Делта рил естејта”, каже да чекају пет година да документ буде усвојен.
– План је прошао планску комисију, али га Скупштина града није изгласала јер је одлучено да се за фудбалске стадионе не доносе планови док се не реши статус земљишта на коме су подигнути. Ако је тачно да ће комисија дозволити да се планови парцијално усвајају, следеће године бисмо могли да започнемо градњу резиденцијалног комплекса – објашњава Рацић.
Прибављањем још 3,3 хектара на Аутокоманди 2005. године тако што је купила истоимено предузеће за око 17 милиона евра, „Делта” је наставила да осваја овај потес. Идеју да се шире и на суседне парцеле показали су иницирањем израде плана детаљне регулације дела централне зоне Аутокоманде. Тим документом је обухваћено најатрактивније неизграђено земљиште на Вождовцу, омеђено аутопутем, Булеваром ослобођења и трасом будућег унутрашњег магистралног полупрстена. Урбанисти су преполовили „Делтине” нацрте за пословне куле од по 40 спратова и шопинг мол, тако да су спали на куле од по двадесет једног спрата и шопинг мол на 185.000 квадрата. Пројекат је задржао помпезни назив „Делта планет”. Такво решење подржао је ПДР усвојен 2007. године.
Следеће године „Делта” је требало да почне да гради када јој је Петар Матић забио клин у замало суверено царство на Аутокоманди. Матићев „МПЦ пропертис” победио ју је у директном надметању за 2,8 хектара на које је Мишковић рачунао како би могао да зида куле и шопинг мол. То није био први случај да Матић буквално пресеца пут Мишковићу. Најдрастичнији пример је градња шопинг мола „Ушће”, већег и центру ближег од „Делта ситија”. Након што је „одсекао” „Делта град”, откинуо је и комад „Делта планете”. За то је био спреман да почетну цену од 1,7 милијарди динара подигне на две милијарде динара (око 23 милиона евра), што је у то време била рекордна сума за земљиште. Да би се осигурао да неће изгубити, истурио је две своје фирме, „Пленум” и „МПЦ пропертис”, да се боре на тендеру. „Делта” је завршила надметање на трећем месту, понудивши 1,9 милијарди динара.
Мишковићу није преостало ништа сем да пројекат сведе на шопинг мол од 120.000 квадрата, вредан 140 милиона евра. За разлику од њега, који је готово преко ноћи избацио трећу верзију главног пројекта, Матић за овај простор није имао ни идејно решење замишљеног пословно-комерцијалног комплекса на 90.000 квадрата. То је подстакло чаршију да прича како је плацеве узео само да би напакостио љутом ривалу. Али Аутокоманда јесте довољно примамљива великим инвеститорима да пожуре и заузму позицију науштрб конкурената. „МПЦ пропертис” никада није стигао да развије пројекте. Недавно је раскинуо уговор о закупу образложивши повлачење економском кризом и тиме што Генерални план Београда ограничава спратност за ту локацију.
Тако је „Делта” остала без јединог правог такмаца на Аутокоманди.
Рацић каже да због високих такса за уређење земљишта и тренутне неатрактивности пословног простора за сада нису заинтересовани да се, када град распише нови тендер, поново такмиче за плацеве које им је Матић однео испред носа.
Црвена звезда и Партизан тешко да могу Мишковићу представљати конкуренцију својим пројектима. Напротив, сматрају познаваоци тржишта некретнина, пре ће евентуални инвеститори у њихове комплексе морати да брину како „Делтини” планови утичу на њих него обрнуто. У Партизану и Звезди се са том оценом не слажу. Према њиховом виђењу, у великом граду има довољно места и потрошача за све.
– Наш пројекат не зависи од било ког другог у комшилуку. Звездин комплекс има предности зато што је спој спорта и бизниса и не плашимо се конкуренције. Наша циљна група, више од четири милиона Срба који навијају за Звезду, гаранција је за успех – каже Андрија Клеут, генерални секретар Спортског друштва „Црвена звезда”.
Партизанов комплекс је на инфраструктурно неповољнијој позицији зато што не избија на друмове са више трака. Александар Степановић, директор стадиона, то одбацује уверавањем да је приступне улице могуће проширити.
Угледне грађевинске компаније су у последњих неколико година обилазиле Звезду и Партизан. Питање је да ли су инвеститори спремни да улете у најављене планове, за сада само идејна решења а не готове пројекте, пре него што буду сигурни ко ће после приватизације бити власник клубова и земљишта. У Звезди кажу да су већ пола године у контакту са португалским конзорцијумом „Сонае Сијера”, који би новац за „Звездани град”, око пола милијарде евра, обезбедио из фондова Европске уније. Партизан се са својим потенцијалним инвеститором, швајцарском фирмом „Мараци”, којем треба 300 милиона евра, није чуо од прошле године. Ако пројекти буду реализовани, и Партизан и Звезда наводе да немају ништа против сувласништва града над стадионима, али пресељење им је неприхватљиво. Партизан је и у том смислу у незавиднијем положају јер на Стадион ЈНА право полаже Министарство одбране, мада се чује да би оно било задовољно и делом комплекса.
Д. Мучибабић – В. Вукасовић
-----------------------------------------------
„Звездани град”
Пројекат „Звездани град” португалско-британске компаније „Сонае Сијера” предвиђа велелепни стадион са 62.000 места. До њега би био шопинг мол на чијем врху је замишљен парк. Комплекс на 16 хектара испунили би и хотел од 15.000, станови на 40.000 и пословни простор од 20.000 квадрата. Стадион би личио на комплекс „Драгао” у Порту.
Последњи коментари
Rekonstrukcije stadiona zvezde i partizana su priče za malu decu. Tu nema prostora za veliki parking koji bi ispunio sve kriterijume jednog modernog stadiona. A gde su propratni objekti, kafici, restorani, press sale i slicno ? Osim toga pogledajmo ko mašta o tim investicijama... Miškovic i njegova DELTA koja duguje i bogu i narodu i placa na 200 do 240 dana. MPC koji je pred stečajem pa je odustao od njegove lokacije na početku AUTOKOMANDE blizu autoputa. Crvena Zvezda tj Lukic nije uspeo da dovede generalnog sponzora u Zvezdu a obecavao je da će Moskovska Banka doneti zvezdi 25 miliona eura. Takav sada govori o portugalskoj firmi koja bi trebala da ulozi 350 miliona eura. Njemu ni deca od 7 godina vise ne veruju. Partizan mašta o stadionu vec 8 godina a nije bio u stanju da kupi novi PHILIPS semafor koji je navodno placen a nikada nije isporučen. Dakle, ovo je igra reči malih - velikih prevaranata i tajkuna kako bi opipali puls javnosti. A nisu ni vlasnici zemlje vec grad Beograd.
Problem nasih tajkuna je u tome sto su nepismeni u pogledu makroekonomije. Kada bi drzavna vlast postavila pravilnu makroekonomsku politiku onda bi i tajkunska imovina rasla brze ili barem proporcionalno rastu privrede Srbije. Kada je makroekonomska politika postavljena naopako, kada favorizuje uvoz umesto izvoza, trgovinu umesto proizvodnje, precenjen kurs dinara umesto realnog itd., onda sve to dovodi do neminovnog urusavanja privrede, ogromne nezaposlenosti, odliva kapitala, a samim tim i do smanjene agregatne traznje. Posledice su jasne, sa ovakvom makroekonomskom politikom u beznadje tone i drzava i narod i tajkuni. Jedna stvar je biti "ekspert" za pretvaranje drzavne imovine u privatnu imovinu, a sasvim druga stvar je znalacki postaviti makroekonomsku politiku. Dakle, imamo paradoks, tajkuni posredno kreiraju makroekonosmku politiku, misleci da rade u svoju korist, a na kraju ce se desiti da ce propasti i oni i drzava. Na kraju igranke "braca Nemci" ce sve pokupovati po bagateli.
Mnogo bre prodavnica(piljra velikih), sa ovakvim natalitetom i ovakvom zaposlenoscu nece imati ko da kupuje. Pa bogatas ce da kupuje sam kod sebe.










