Бачевић: У РТБ Бор нема криминала

Бор  –  Упоредо са добрим вестима о напредовању инвестиција у изградњи нове топионице и нове фабрике сумпорне киселине и у отварање нових рудних лежишта, Бором и Србијом колају и приче како у свему томе има и криминала и злоупотреба. И како ће то, наводно, на видело изнети „немилосрдни истраживачи“ телевизијског „Инсајдера“. То је управо навело и новог српског министра рударства др Милана Бачевића да посети Бор и увери се да ли у тим причама и дописима, који и њему стижу, има истине. Након трочасовног разговора са комплетним менаџментом Борског комбината бакра, министар Бачевић изјавио је новинарима да ова компанија сада послује одлично, да показује „тенденцију сталног раста и развоја и у тешким условима кризе“, и да успесима предњачи у Србији.

Бачевић је рекао новинарима да је имао увид у све папире и уверио се да у причама и дописима о наводним гресима садашњег руководства борске бакарне компаније нема истине. Има, вели, само зависти и „измишљотина злонамерних“. И нико, вели, не може порећи да је борски комбинат бакра једина компанија у Србији која сада запошљава 5.000 људи који редовно месечно зарађују, у просеку, 70.000 динара. Зато, вели министар Бачевић, ово предузеће заслужује да му држава помогне да што пре заврши започете инвестиције и уђе у нове које би зараде запосленима увећале и на 170.000 динара.

Министар Бачевић каже да Бору треба помоћи због тога што он, као ретко које наше предузеће, има изванредне услове за још бржи и стабилнији развој. Наруку му, каже, иду до сада истражене и оверене рудне резерве, садашњи способан менаџмент и врло добра цена бакра на берзи, од око 8.000 долара за тону. Министар Бачевић рекао је и да борска компанија узорно помаже укупном развоју Бора и Мајданпека. Ти градови сада делују уређеније и лепше, а по оцени Бачевића, „Бор је данас најлепши рударски град у Европи“.

– Направили сте у граду од рударских експоната леп музеј под отвореним небом – рекао је министар Бачевић. – Тога у другим деловима света нема, ни у Србији. Међутим, уместо да се тиме поносите, то некоме смета. Нажалост.

Говорећи о будућности Бора и његове рударске компаније, министар Бачевић је рекао да сви природни ресурси у овоме крају нису довољно истражени. Али, одавно је познато да је Тимочка крајина „најбогатији део Србије када је реч о рудним лежиштима племенитих и ретких метала“. Има, вели, ту места и за знатно веће ангажовање борског Института за рударство и металургију, који је сада под управом државе. Управо у том институту, чији је оснивач Борски комбинат бакра, раде врло квалификовани људи који би могли много више да учине у детаљним геолошким истраживањима. И могли би да допринесу да Бор уместо  што извози само сиров бакар извози много више производа са вишом фазом прераде и много већом зарадом. Добро је, оценио је министар Бачевић, што ће у Мајданпеку ускоро опет почети да раде погони Златаре. Извоз златног накита доносиће много већу зараду него само извоз злата у полугама. А лепи су изгледи да наши борски и други геолози (а не странци којима смо тај посао сада препустили) у околини Бора иницирају и велики извоз најздравије воде за пиће.

Директор борског комбината бакра Благоје Спасковски обећао је министру Бачевићу да ће све започете инвестиције у Бору и Мајданпеку, вредне око 300 милиона долара, бити окончане на време. Посебно га, рекао је, радује досадашња помоћ државе и нова помоћ коју је министар Бачевић обећао.

-----------------------------------------------------------

Није посао министарства

Приче о криминалу не стоје уз овај менаџмент – рекао је министар Бачевић. – Не искључујем, међутим, могућност да га је било раније, али тиме треба да се баве истражни органи, али не и Влада Републике Србије и Министарство рударства. Сада сам и дефинитивно уверен, јер сам видео све папире, да спорне приватизације које су се десиле у Бору, ни на који начин нису везане за овај менаџмент.

-----------------------------------------------------------

И никл, и шкриљци

Никада никоме није издато истражно право за истраживање никла на Мокрој Гори – рекао је министар Бачевић, одговарајући на питања новинара, и додао да је прича о никлу ових дана инсценирана. Али, то не значи да се то право неће дати, с тим да они који сада дижу халабуку имају у виду да истраживање није исто што и експлоатација и прерада. То важи и за никл и за нафтне шкриљце, као и за друге минерале којима је Србија, срећом, богата.

Експлоатације ће бити, уколико је икада и буде било, само под условом да буде исплатива и да битно убрзава развој Србије. И само под условом да се обезбеди потпуна заштита природе и здравље људе, као што се то чини у свету. Нагласио је да таквих примера има безброј у свету и сложио се са тврдњом директора Спасковског да више „не постоје прљаве технологије у добро уређеним земљама“.

Стојан Тодоровић