Бакра и за следеће генерације

Бор – Од овог лета будућност Борског комбината бакра много је извеснија него у минуле три и по године, када су овде неславно окончана три тендера за приватизацију овог нашег рударског и металуршког гиганта. Коначно, 10.јуна, уз помоћ државе, потписан је уговор са канадском фирмом „Лавалин” о градњи нове топионице бакра, а 1. јула озваничен је и почетак градње. Званично је обнародовано да је држава кредитни гарант градње нове топионице и, истовремено, гарант и финансијер обнове давно дотрајале рударске механизације.

Почела је, дакле, обнова Борског комбината бакра коју држава ове године помаже са укупно 200 милиона евра. Неочекивано, с обзиром на то да се до пре годину дана, готово пуне две деценије, маћехински односила према судбини некадашњег гиганта. Као да су меродавни потпуно били сметнули с ума да су у Бору и Мајданпеку откривене резерве бакарне руде веће од милијарду тона и да ће ова стратешки најисплативија сировина у Србији моћи да се копа и прерађује у наредних сто година. Тек сада се поново о томе прича с оптимизмом и наводи како Србија поседује 2,5 одсто светских резерви бакра, можда и више. Нова савремена топионица, значајна и за производњу и за екологију, биће завршена у наредне три године, а на копове у Бору и Мајданпеку већ је стигло 15 моћних рударских машина, вредних 27 милиона евра. Уз помоћ државе уговорена је и нова куповина за још 15.000 евра. Ове године Борски комбинат ће произвести 30.000 тона бакра у концентрату или готово три пута више него пре две године, када је производња била готово потпуно замрла. А за три године бивши гигант ће стићи до годишње производње од 65.000 тона бакра из сопствене руде.

Бор ће, истина, и тада бити „у мањку” за око 40.000 тона према производњи из сопствене руде у 1989. години. Али, не треба много хајати због тога. Биће мања производња, али ће се Бор рационалније односити према сопственом рудном благу, не арчећи га. Садашњи директор Борског комбината Благоје Спасковски то овако објашњава:

– Имамо рудник резерви којима би дугорочно могли да подмиримо и нову топионицу и још једну такве величине, али довољна нам је само једна, која ће годишње моћи да преради 400.000 тона бакарног концентрата. Реч је о новој стратегији о којој смо се договорили са државом. Зато што имамо сировину која се сада, по доброј цени, све више тражи у свету и зато што најупућенији светски стручњаци предвиђају да ће цена дугорочно бити стабилна. Може се, дакле, добро живети и са производњом између 60.000 и 70.000 тона бакра, а и резерве ће нам трајати дуже – за више генерација.

Бор ће се, дакле, обнављати да би радио рационално. У току августа посао ће добити сто младих стручњака, а биће примани и нови док обнова буде трајала. У градњи нове топионице бакра учествоваће и десетак наших предузећа са око хиљаду радника.

Биће више бакра и неупоредиво више чистог ваздуха, а државни улог у обнову Бора вишеструко ће се, дугорочно, исплатити и Бору и Србији.

Стојан Тодоровић