Ekonomija
Banke „bogatije” za 200 miliona evra
Na plasiranih 100 dinara, umesto dosadašnjih 10, banke će na čuvanje Narodnoj banci Srbije ostaviti pet dinara. – Privrednici se nadaju da će novac „oslobođen” iz obavezne rezerve biti kroz bankarski sistem usmeren privredi
Likvidnost banaka u Srbiji za proteklih nešto više od mesec dana, otkako je na snazi odluka Narodne banke Srbije o smanjenju obavezne rezerve, povećana je za oko 200 miliona evra. To je upravo saopštila i centralna banka. Toliko su, naime, poslovne banke izdvojile manje novca na ime obaveznih rezervi na nove plasmane i depozite.
„Primenom nove odluke o obaveznoj rezervi, kojom je predviđeno postupno smanjenje i unificiranje stope obavezne rezerve i na dinarsku i na deviznu osnovicu, NBS je do danas vratila bankama 21,3 milijarde dinara. Po osnovu smanjenja stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu sa 10 na pet odsto oslobođeno je i vraćeno bankama 12,1 milijarda dinara, na osnovu prirasta plasmana dodatnih 3,8 milijardi dinara, a izmenom strukture devizne obavezne rezerve u pravcu smanjenja dinarskog dela i povećanja deviznog bankama je vraćeno još 5,4 milijarde dinara. NBS će nastaviti sa postupnim smanjivanjem stope obavezne rezerve i izmenom njene strukture, kako bi banke postupno uskladile deviznu stopu obavezne rezerve i do aprila 2011. godine svele je na 25 odsto”, saopštila je juče centralna bankarska institucija.
Kako je pre nešto više od mesec dana najavljivano smanjenje obavezne rezerve, koje je dogovoreno s MMF-om, trebalo bi, sem bolje likvidnosti banaka, da doprinese rastu obima, ali i snižavanju cene kredita.
S obzirom na to da se ova odluka odnosi na nove plasmane i depozite banaka, veći efekti na tržištu trebalo bi da se vide tokom 2011. godine. Stambeni krediti nisu uključeni u obavezne rezerve pa se posledično njihovo pojeftinjenje zbog ove mere ne očekuje.
„Spektakularne promene ne treba očekivati u toku ove godine”, ocenjuje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. Predstavnici ove asocijacije su u poslednjih godinu dana bili žestoki zagovornici ideje smanjenja obaveznih rezervi, kako bi se „zarobljen” novac u centralnoj banci „oslobodio” i plasirao privredi.
– To što će sada bankari na plasiranih 100 dinara, umesto dosadašnjih 10, na čuvanje Narodnoj banci Srbije ostaviti pet dobra je vest jer privredi i stanovništvu može da donese jeftinije kredite. Isto važi i za devizne zajmove, jer je obavezna rezerva smanjena sa 45 na 25 odsto. Efekti ne mogu da se osete preko noći, već tek od januara 2011. godine – objašnjava Bugarin.
Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave gornjomilanovačkog „Metalca”, takođe očekuje da će, posle oslobađanja 200 miliona evra bankama, privreda i stanovništvo moći da se nadaju jeftinijim zajmovima.
– Dosad su banke umesto da posluju s privredom i stanovništvom najviše poslovale s državom jer im se to više isplatilo. Nadam se da će sa daljim smanjenjem referentne kamatne stope NBS ovaj posao biti manje atraktivan, a da će više novca plasirati nama – kaže Vukadinović.
U Banci Intezi kažu da sredstva vraćena na osnovu odluke o obaveznoj rezervi planiraju da plasiraju svojim klijentima kako kroz programe subvencionisanog kreditiranja privrede i građana, tako i putem redovnih bankarskih kredita.
Banka Inteza je tokom 2009. godine bila veoma aktivna u programima subvencionisanog kreditiranja, a isti trend je nastavljen i u tekućoj godini u kojoj je samo u okviru kredita za likvidnost i investicionih kredita plasirala skoro 100 miliona evra, ističu u ovoj banci.
----------------------------------------------
Produžena starosna granica za subvencionisane kredite
Komercijalna banka počinje sa odobravanjem subvencionisanih gotovinskih kredita i onim klijentima koji su iznad do sada propisane starosne granice od 70 godina.
Svim svojim klijentima koji će u momentu otplate poslednje rate kredita imati maksimum 75 godina, a ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti, biće omogućeno korišćenje ove vrste kredita, uz kreditno sposobnog žiranta, koji mora da bude mlađi od 65 godina u momentu otplate poslednje rate kredita, saopštila je juče ova banka.
J. Rabrenović – A. Nikolić
Poslednji komentari
Vidi ti sad kakvih zanimljivih komentara ovde sve ima. Ovo je opasno, kako smete da objavljujete ovakve komentare u medijima, rušite sistem. Ili možda dolazi velika promena pa to više nije tajna.
Kolicina nepoznavanja ekonomije u ovim komentarima je naprosto zaprepascujuca. Ovaj novac koji se oslobadja nije primarna emisija vec novac koje su banke deponovale kod NBS kao obaveznu rezervu, nema ama bas nikakve veze ni sa MMF-om niti sa puterom od kikirikija, takodje od devizne stednje jedan deo ide u NBS kao rezerva a drugi se dalje plasira kroz kredite koji donose kamate itd itd. A privatne banke u ovoj drzavi ne da ne mogu da "stvaraju" novac vec je to nemoguce, jedino mogu da ga zaradjuju, bilansi poslovanja su javni i to se moze proveriti. Dok ima pokrica u robi i uslugama, stranoj valuti itd moze da se stampa novac. Zlatno vazenje je nemoguce jer nema dovoljno zlata na svetu koji bi pokrio sve robe i usluga, sa cime bi placali za 1000 godina, sa molekulima zlata?
Takodje, vrednost papirnog novca pociva na poverenju ako njega nema nema ni verednosti novca. Ameri da stampaju novac kao ludi, ali to nije slucaj i sa svima ostalima.
Slazem se sa komentatorom Aca. Neki od komentatora iznose neke nove, nepotvrdene teorije, ne kazem da su netacne, al ako se posmatraju od vise uglova onda daju razlicite rezultate, i zato to su pre teorije koje se razvijaju na bazi izvucenih iz konteksta, pa na prvi pogled izgledaju kao tacne, a krajni rezultat je u najmanju ruku neizvesan, a moze da bude i fatalan. Ovo sto je napisao Gospodin Aca je relevantno i tacno, za ove druge, nisam siguran, sve se to treba prvo dobro izanalizirati, pa da se vidi dali je to stvarno tako. Mozda u Americi ima takvo nesto, al ovde definitivno ne.
