Ликвидност банака у Србији за протеклих нешто више од месец дана, откако је на снази одлука Народне банке Србије о смањењу обавезне резерве, повећана је за око 200 милиона евра. То је управо саопштила и централна банка. Толико су, наиме, пословне банке издвојиле мање новца на име обавезних резерви на нове пласмане и депозите.

„Применом нове одлуке о обавезној резерви, којом је предвиђено поступно смањење и унифицирање стопе обавезне резерве и на динарску и на девизну основицу, НБС је до данас вратила банкама 21,3 милијарде динара. По основу смањења стопе обавезне резерве на динарску основицу са 10 на пет одсто ослобођено је и враћено банкама 12,1 милијарда динара, на основу прираста пласмана додатних 3,8 милијарди динара, а изменом структуре девизне обавезне резерве у правцу смањења динарског дела и повећања девизног банкама је враћено још 5,4 милијарде динара. НБС ће наставити са поступним смањивањем стопе обавезне резерве и изменом њене структуре, како би банке поступно ускладиле девизну стопу обавезне резерве и до априла 2011. године свеле је на 25 одсто”, саопштила је јуче централна банкарска институција.

Како је пре нешто више од месец дана најављивано смањење обавезне резерве, које је договорено с ММФ-ом, требало би, сем боље ликвидности банака, да допринесе расту обима, али и снижавању цене кредита.

С обзиром на то да се ова одлука односи на нове пласмане и депозите банака, већи ефекти на тржишту требало би да се виде током 2011. године. Стамбени кредити нису укључени у обавезне резерве па се последично њихово појефтињење због ове мере не очекује.

„Спектакуларне промене не треба очекивати у току ове године”, оцењује Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије. Представници ове асоцијације су у последњих годину дана били жестоки заговорници идеје смањења обавезних резерви, како би се „заробљен” новац у централној банци „ослободио” и пласирао привреди.

– То што ће сада банкари на пласираних 100 динара, уместо досадашњих 10, на чување Народној банци Србије оставити пет добра је вест јер привреди и становништву може да донесе јефтиније кредите. Исто важи и за девизне зајмове, јер је обавезна резерва смањена са 45 на 25 одсто. Ефекти не могу да се осете преко ноћи, већ тек од јануара 2011. године – објашњава Бугарин.

Драгољуб Вукадиновић, председник Управе горњомилановачког „Металца”, такође очекује да ће, после ослобађања 200 милиона евра банкама, привреда и становништво моћи да се надају јефтинијим зајмовима.

– Досад су банке уместо да послују с привредом и становништвом највише пословале с државом јер им се то више исплатило. Надам се да ће са даљим смањењем референтне каматне стопе НБС овај посао бити мање атрактиван, а да ће више новца пласирати нама – каже Вукадиновић.

У Банци Интези кажу да средства враћена на основу одлуке о обавезној резерви планирају да пласирају својим клијентима како кроз програме субвенционисаног кредитирања привреде и грађана, тако и путем редовних банкарских кредита.

Банка Интеза је током 2009. године била веома активна у програмима субвенционисаног кредитирања, а исти тренд је настављен и у текућој години у којој је само у оквиру кредита за ликвидност и инвестиционих кредита пласирала скоро 100 милиона евра, истичу у овој банци.

----------------------------------------------

Продужена старосна граница за субвенционисане кредите

Комерцијална банка почиње са одобравањем субвенционисаних готовинских кредита и оним клијентима који су изнад до сада прописане старосне границе од 70 година.

Свим својим клијентима који ће у моменту отплате последње рате кредита имати максимум 75 година, а испуњавају услове кредитне способности, биће омогућено коришћење ове врсте кредита, уз кредитно способног жиранта, који мора да буде млађи од 65 година у моменту отплате последње рате кредита, саопштила је јуче ова банка.

Ј. Рабреновић – А. Николић