Око 60 одсто банкарских кредита одобрено је привреди, а свега 35 процената дато је становништву. Сасвим разумљиво јер привреда, како примећују аналитичари портала Kamatica.com, има далеко веће потенцијале за коришћење кредита. Сви досадашњи подаци показују да је становништво одувек било ревносније у враћању кредита, па је кашњење у просеку двоструко мање него код привреде. Ово није феномен везан искључиво за нашу земљу, већ је тако у већини држава.

И поред тога пословне банке становништву зарачунавају знатно веће накнаде и каматну стопу него привреди. За краткорочне позајмице грађанима наплаћују двоструко, а понекад и троструко више камате него привредним друштвима. Крајем 2009. године каматне стопе на краткорочне позајмице у динарима становништву одобраване су уз просечну камату од чак 36 одсто, док су исте кредите привреди у домаћој валути одобравале уз камату од 10 до 18 процената, зависно од сврхе коришћења зајма. Видљиво је и то да су каматне стопе на позајмице привреди имале пад током 2009. године, док су оне на кредите становништву забележиле пораст.

Пословне банке, без сумње, имају нешто веће трошкове приликом пласмана кредита становништву, али оволика разлика, како примећују на наведеном порталу, између каматних стопа сигурно не може бити оправдана само тиме.

Прошле године забележене су највеће камате на краткорочне позајмице становништву од 2000. године. Каматне стопе на ову врсту позајмица биле више 1998. и 1999. године. Од 2000. до 2009. године просечне пондерисане каматне стопе банака на динарске кредите готово ни у једном тренутку нису прелазиле 30 одсто, али 2009. ниједног појединачног месеца нису биле испод 30, а током пет месеци прелазиле су 40 процената. У фебруару 2009. достигле су рекорд од невероватних 57 одсто годишње.

Током прошле деценије приметно је да су каматне стопе пословних банака на кредите привреди имале благи тренд пада. Врло је интересантан податак да је током 2009. године привреда у просеку пословним банкама плаћала коришћење краткорочних позајмица по двоструко нижим каматним стопама, него што је то случај кад је реч о грађанима.

Пад каматних стопа забележен је и код дугорочних позајмица становништву и то се првенствено односи на стамбене и кредите за реконструкцију и адаптацију, код којих су каматне стопе, уз помоћ програма владе у релативно прихватљивим распонима.

Ништа мање занимљиво није ни поређење каматне стопе на краткорочне пласмане пословних банака са пасивним каматама на краткорочне депозите становништва. Пословне банке су грађанима на положене краткорочне динарске депозите (до годину дана) обрачунавале камату између 2,14 и 12,95 одсто, у зависности од рока орочења средстава. То је, како су израчунали на порталу Kamatica.com, од три до чак 18 пута мање од каматних стопа на краткорочне пласмане. Томе треба додати да се 98 одсто штедње држи у девизама, које собом повлаче ниже камате које банке плаћају улагачима.

Ма колико пословне банке говориле о високим резервама, које је прописала НБС, отежаној наплати потраживања и високом ризику земље, разлика од три до невероватних 18 пута између активних и пасивних камата код краткорочних позајмица и депозита становништву нема ваљаног оправдања.

Због свега тога није чудно што, према последњим подацима Удружења банака Србије, грађани смањују број кредитних картица, које уз позајмицу по текућем рачуну представљају најскупљи начин финансирања.

Очекивано смањење каматних стопа на кредите у 2010. години, које се најављује у ишчекивању релаксирања услова за пословне банке, из надлежности НБС, не би смело бити само резултат понашања централне банкарске институције у диктирању монетарних услова, већ и повећања ефикасности пословања банака, наведено је на порталу.