Банке могу од априла да смање своје кредитне пласмане у Србији за петину, али то неће угрозити макроекономску стабилност. Смањење пласмана банке не најављују нити се то очекује, а с обзиром на постигнуту стабилност, могуће је не само задржавање постојеће „изложености”, већ и повећање, појаснио је гувернер НБС Радован Јелашић детаље обновљеног споразума са страним банкама на јучерашњем округлом столу под називом „Бечки споразум годину дана после и шта убудуће”.

Прошле године пласмани су повећани за два одсто, а у привреду за 900 милиона евра.

– Српска привреда се прилагодила кризи боље од очекивања. Текући платни дефицит је смањен са 6,1 милијарду евра што је 18,1 одсто БДП-а на претпостављених 5,7 одсто или 1,7 милијарди евра, што указује да је текући платни дефицит мањи за 71 одсто. Због тога је Србији потребно мање пара за одржавање макроекономске стабилности. Првобитно се сматрало да од ММФ-а одмах треба да повучемо све три милијарде евра, затим да треба да их повлачимо у ратама, а сада смо дошли до тога да нам неће бити потребан цео тај износ, већ можда 1,5 милијарди евра – рекао је гувернер.

Јелашић је подсетио да 1. јануара 2011. године Бечки споразум престаје да важи и по његовој оцени могућност да банке смање пласмане 20 одсто ће смањити неизвесност шта ће се десити од 1. маја 2011. године, што је рок аранжмана с ММФ-ом.

Јелашић је указао да је Бечки споразум прошле године био неопходан, јер је на наплату доспевало око четири милијарде евра приватног дуга (прекогранични кредити) и постојала је опасност да банке повуку сва та средства, што би угрозило курс, утицало на инфлацију, као и на макроекономску стабилност.

По његовим речима, монетарне власти су свесне раста контролисаних цена од 4,8 одсто, али то не би смело, по Јелашићевој оцени, да угрози пројектовану инфлацију. Од краја маја прошле године закључно с јануаром ове године, инфлација је износила 0,12 одсто.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић је рекао да би без Бечког споразума, пад економске активности био већи и најавио да ће владин антикризни пакет мера бити допуњен новим мерама како бисмо ову годину прошли са што мањим губицима.

– Очекујем да кредитни рејтинг земље буде повећан делом и зато што смо поднели кандидатуру за ЕУ и што је почела пуна примена Прелазног трговинског споразума. То треба да се одрази на цену капитала. Сем тога, и општине и градови треба да започну процедуру обезбеђења кредитног рејтинга да би могле да се емитују муниципалне обвезнице – рекао је Илић.

Он је рекао да су банке у државном власништву прошле године оствариле добре резултате и подсетио да је крајем године Комерцијална банка докапитализована са 120 милиона евра, а да ће 5. марта бити потписан уговор на основу ког ће Нова кредитна банка Марибор докапитализовати крагујевачку Креди банку.

Поред тога, одлучено је да Панчевачка банка буде припојена Банци Поштанске штедионице, а у току су студије и анализе изводљивости претварања Српске банке у развојну банку, рекао је Илић.

Банке неспорно желе да повећају кредитну изложеност, али је ризик наплате све већи, рекла је председник Извршног одбора Банке Интеза Санпаоло Драгиња Ђурић и упозорила да ове и наредне године доспева по 4,5 милијарди евра кредита од којих ће део морати да буде рефинансиран. Ограничење за веће пласмане је, по њеним речима, тешко спровођење у пракси Закона о стечају и то што се хипотеке веома тешко реализују.

Пласмани Прокредит банке лане су повећани три пута, саопштила је Светлана Толмачева, председник Извршног одбора ове банке, и по њеној оцени то што банке могу да смање своје пласмане у Србији неће утицати на макроекономску стабилност.

По оцени Зорана Војновића, члана Извршног одбора Хипо Алпе-Адрија банке, у овој години повећаће се број такозваних лоших кредита, а банке ће, због високе задужености и привреде и становништва, тешко наћи нове клијенте, тако да ће репрограм бити доминантан.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Нема кризе грчких банака

Сва три представника грчких банака на јучерашњем скупу – ЕФГ Еуробанк, Марфин и Националне банке Грчке – рекли су да неће смањити пласмане, већ ће их повећати јер у Србији због кризе има мање проблема него у околним земљама.

– Грчка има буџетску кризу а не банкарску – прокоментарисао је Филипос Караманолис из ЕФГ Еуробанке честа питања о ликвидности њихових банака. – Грчке банке су високо капитализоване, можда и више него неке банке Западне Европе. Такође су и конзервативне у банкарским операцијама, па банкарски сектор није угрожен. Сем тога, није Грчка први пут и у буџетским проблемима и раније је с тим проблемом излазила на крај.