Банкротирао „Подрум Палић”

Суботица – Винарија и фабрика сокова „Подрум Палић” банкротирала је јер ни две и по године од увођења стечаја није успела да се извуче из нагомиланих дугова. На јучерашњем рочишту пред Привредним судом у Суботици, поступајући судија Илона Стајић потврдила је банкрот са којим се сагласио стечајни управник у „Подруму Палић”, заступници Комерцијалне банке, као једног од највећих поверилаца, Републичког јавног правобранилаштва и Савеза самосталних синдиката града Суботице.

Стечај у фабрици која је била власништво Војина Ђорђевића проглашен је 18. априла 2008. године, а према незваничним информацијама неизмирене обавезе „Подрума Палић” из предстечајног периода износе милијарду динара, од чега су око 700 милиона према Пореској управи, а остало се односи на кредит подигнут код Комерцијалне банке.

Против одговорних лица у предузећима Војина Ђорђевића пореска полиција је од 2008. године поднела Основном, тада Општинском јавном тужилаштву у Суботици више од десет кривичних пријава због утаје пореза, сазнаје „Политика”. Међутим, ни у једном случају пресуда није донета, нити су пријаве процесуиране до краја, а тек у неколико предмета одржана су прва рочишта.

Извор „Политике” који је упућен у пословање предузећа Војина Ђорђевића објашњава да је интензивна пореска контрола ових фирми започела крајем 2007. године и већ прве анализе су показале да у вези исплате пореза постоје незаконитости. Контролисане су, између осталих предузећа „Си енд Си компани”, „Ђ. С. промет”, „Си енд си шпедиција”, „Ђорђевић бренд менаџмент”, „Еко трејд”, „Фајндринкс”, „Софт дринк”, „Артеска”... Над наведеним фирмама априла ове године Привредни суд у Суботици донео је решење о отварању стечаја јер су дуже од три године у блокади. То значи да су ова предузећа и тада, када су порезници контролисали њихов рад, била блокирана. Осим ових, порезници су контролисали и „Подрум Палић, као и фирме „Логистика тим”, „Филинг”, „Премијум трејдинг”, „Премијум ликвид” и „Џаст топ квалити”.

Истражним органима било је лако уочљиво да је заједнички именитељ пословања свих ових предузећа Војин Ђорђевић, иако су кривичне пријаве подношене према различитим одговорним лицима у фирми. Име Војина Ђорђевића појављује се тек у једној или две кривичне пријаве, мада је према подацима до којих се дошло током провере рада предузећа било јасно да су појединци само фиктивно располагали новцем са рачуна, док је, у стварности, новац одмах исплаћиван на руке Војину Ђорђевићу.

– Постоји систем пословања у коме се региструје на десетине предузећа, али у суштини увек постоји иста група Ђорђевићевих сарадника која ради за све фирме – каже наш саговорник.

„Политика” је већ писала о томе да се у начину пословања Ђорђевићевих фирми могуће је пратити сталну исту шему изигравања обавезе према држави, пребацивањем дуговања и обавеза на рачуне „жртвованог” предузећа, а када би се дугови увећали, отварана је нова фирма преко које се пословало. Тако осам предузећа за која је Привредни суд донео решење о отварању стечаја имају укупан дуг од 1,07 милијарди динара. Не само банке и повериоци, већ и Пореска управа, а потом и Пореска полиција толерисали су нагомилавање дугова, увек изнова одобравајући репрограм пореза.

– Порезници имају начина да обезбеде наплату обавезе према држави и ти механизми у овом случају нису искоришћени, напротив, у више наврата је одобраван репрограм обавезе. Пореска управа није била довољно обазрива, или није хтела да буде обазрива у обезбеђивању дуга према држави, па је између осталог дозволила да се из Србије отуђи заштитни знак алкохолног пића „горки лист” који је регистрован у Словенији и који представља највреднији део њихове имовине. Последње процене говоре о томе да чак и када се одузме имовина предузећа у стечају, остаће дуг према држави од милијарду динара који неће моћи да се наплати, тврди саговорник „Политике”.

Извор нашег листа каже да се приликом оснивања предузећа водило рачуна да фирме не буду повезана правна лица, како не би дошли у ситуацију да порезници дуг према држави намире од „дужниковог дужника”. Али и без обзира на то, контролом пословања предузећа било је могуће утврдити да се ради о шеми иза које се „крије” Војин Ђорђевић. Због тога за саговорника „Политике” остаје нејасно зашто државе истрајава на подношењу појединачних кривичних пријава.

– Овде се ради о организованом систему за избегавање обавеза према држави, а то је могуће доказати само уколико се повежу све кривичне пријаве које су поднете против ових предузећа и потражи организатор оваквог начина пословања. Ово се не може посматрати изоловано, као случајеви утаје пореза у некој фирми, већ као организован и повезан систем намерне утаје пореза у низу предузећа који је неко организовао. Позивањем на одговорност оних који су само спроводили такво пословање неће бити разоткривена суштина оваквог начина рада – тврди извор „Политике”.

Александра Исаков

-----------------------------------------------------------

„Горки лист” ипак у Србији

Након што је лиценца за алкохолно пиће „горки лист” препродавана између Војина Ђорђевића и његовог сина за 500 евра и однета у Словенију на основу уговора о лиценци, производња овог популарног пелинковца од јануара ове године враћена је у стари погон „Синалка” у Улици Ђорђа Натошевића у Суботици. Купац лиценце је фирма „Џаст топ квалити”. Према поузданим подацима ово предузеће има месечни промет између 30 и 40 милиона динара.

-----------------------------------------------------------

Позиви без одговора

„Политика” је у последњих недељу дана у више наврата покушала да ступи у контакт са одговорним особама из неког од предузећа Војина Ђорђевића како би добила одговоре на питања у вези са стечајем и неплаћеним обавезама. Међутим, у предузећима регистрованим на адреси у Ивана Горана Ковачића и у улици Ђорђа Натошевића ниједан фиксни телефон није у функцији. Једино смо успели да разговарамо са Снежаном Мишић, бренд менаџером „Горког листа”, која је рекла да није овлашћена да даје одговоре на наша питања, али да ће их, заједно са бројем телефона новинара „Политике”, проследити одговорној особи задуженој за контакт са медијима. Како одговор није стигао ни после недељу дана, „Политика” је још једном инсистирала на контакту са одговорном особом групације предузећа Војина Ђорђевића – али безуспешно.

----------------------------------------------------

Закаснела братска помоћ

Програм реорганизације пословања „Подрум Палић”, иако се у почетку добро одвијао, прекинут је због кредита Комерцијалне банке у износу од четири милиона евра. Винарија Живојина Ђорђевића, иначе брата Војина Ђорђевића, прихватила је да ће преузети на себе отплату тог кредита у замену за део имовине „Подрум Палића”, али иако је то планом реорганизације било прихваћено, до тога није дошло. Због тога је стечајни управник још 1. априла ове године на рочишту пред Привредним судом сматрао да је банкрот једино решење за „Подрум Палић”, али се правни заступник винарије Живојина Ђорђевића супротставио банкротству и тражио одлагање како би се спровела одлука о преузимању дуга, док би се заузврат преписао део имовине „Подрума Палић” на Винарију.