Милан Кркобабић (Фото Д. Ћирков)

Републичке власти су на силу увукле Београд у причу о обнови „Газеле”. Не може неко да оде у Гучу и каже: „Радови почињу тада и тада”, а да пре тога не обавести градску управу о динамици обављања посла нити јој предочи које су њене обавезе у пројекту, каже у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, заменик градоначелника Београда.

– Република је некритички прихватила све услове Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој и сада град мора да испуњава туђе обавезе. Да ствар буде гора, ми не знамо ни шта конкретно треба да испунимо, јер од републичких органа никако да добијемо уговоре које су склапали са европским банкарима. Више пута смо градоначелник Драган Ђилас и ја тражили да видимо те документе, али нам их никада нису доставили.

То значи да имате лошу координацију са републиком?

Гдегод се надлежности преплићу, има проблема. У овом случају, „Газела” је у надлежности републике и Јавног предузећа „Путеви Србије”, које је под контролом Министарства за инфраструктуру. Београду је, с друге стране, наметнута обавеза да расели нехигијенско насеље које је било смештено испод моста, а да при том од државе нисмо добили ни динар помоћи.

Али, у Министарству за инфраструктуру седе ваши коалициони партнери...

Није овде реч о политици. Ја критикујем дела, а не људе. Недопустиво је да градске власти не могу да добију уговор о кредиту у коме тачно пише шта се од нас захтева када је реч о расељавању нехигијенског насеља, па се онда појављују изјаве појединих неодговорних људи из „Путева Србије” који тврде како, наводно, нисмо успешно спровели Акциони план, јер нисмо ромским породицама саградили станове од чврстог материјала.

А да ли је то заиста био услов европских банкара приликом одобравања кредита за поправку „Газеле”?

– Могуће је да су банкари то тражили од републике, која је са њима и потписала уговор. Али онда нека она то уради, а не град. Не може неко у наше име да прихвата испуњење немогућих услова и да нас на тај начин ставља у позицију таоца. Од нас се очекује да за сваку од укупно 200 расељених породица издвојимо око 50.000 евра како бисмо им саградили кућу или стан. Па, где то има у свету?

Да ли то онда значи да банкари неће позитивно оценити ваш акциони план и да цела прича о обнови моста пада у воду?

У Европској инвестиционој банци и Европској банци за обнову и развој седе разумни људи са којима смо успели да пронађемо компромисно решење. За разлику од републике, ми нисмо некритички прихватали њихове препоруке. Уместо тога, понудили смо им да становници нехигијенског насеља засад остану у привременом смештају, где иначе имају и струју и воду и комплетну инфраструктуру, а да после конкуришу за добијање социјалних станова које ће Београд градити. Наш предлог је прихваћен и на тај начин смо помогли онима који страхују да неће добити паре да заврше фамозне коридоре који се виде с Месеца, али не и са земље. Тако да верујем да ће ускоро ЕИБ и ЕБРД дати позитивну оцену о примени Акционог плана.

Шта су још банкари поставили као услов?

Њихов основни услов, да би нам дали кредит, био је социјализација расељених становника нехигијенског насеља, а не да им саградимо куће, како то причају појединци из Министарства за инфраструктуру и „Путева Србије”. Дакле, тражили су да за тих 200 породица обезбедимо здравствену заштиту, да им омогућимо да лакше дођу до запослења, као и да њихова деца пођу у школу. Све смо то урадили и то новцем из градског буџета, дакле парама београдских пореских обвезника, а не новцем републике или захваљујући међународним кредитима. Али то смо учинили не због захтева европских банкара, већ зато што је то у сагласју са социјалном политиком Београда.

И шта сада остаје спорно?

То што и даље не знамо ништа. Не знамо када почињу радови, колико ће да трају, да ли ће мост бити затворен за саобраћај... Све ове информације република је морала да нам достави у форми званичног документа, а не да неко из Гуче даје изјаве о почетку овако обимног посла. Политика Београда се не води из Гуче.

Н. Миковић

----------------------------------------------------------

Дробњак: О динамици радова после парафа

Београдске власти ће добити план о динамици радова на „Газели” чим фирме „Штрабаг” и „Путеви Србије” потпишу уговор о оправци моста, каже Зоран Дробњак, директор овог јавног предузећа. У изјави за наш лист он истиче да тај документ још не постоји, али да ће у његовој изради, осим „Путева Србије” и победника на тендеру за обнову најдужег београдског моста преко Саве учествовати и Београд.

– Динамику поправке моста ће сачинити стручњаци „Путева Србије”, „Штрабага”, градских власти и Саобраћајне полиције. То ћемо урадити чим потпишемо уговор са „Штрабагом”, али претходно Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој морају да дају позитивно мишљење о спроведеном Акционом плану за измештање нехигијенског насеља – наглашава Дробњак.

На питање када ће градске власти у Београду добити примерак уговора који је држава склопила са европским банкарским институцијама, како би знале шта су њихове обавезе, он је одговорио да се овај документ налази у Министарству финансија, које је и закључило уговор о кредиту.

– У сваком случају, градска управа нема разлога за бригу, јер ће до затварања саобраћаја на мосту, што њих највише интересује, доћи тек следеће године. А цео посао ће бити урађен у сарадњи града, републике, нас и извођача радова – закључује Дробњак.