Uz povremene zastoje, Beogradska berza se u poslednjih mesec dana lagano oporavlja, što bi mogao da bude znak povratka u zonu normalnog poslovanja, posle dvogodišnje velike krize, koja je doprinela obaranju oba indeksa akcija daleko ispod startne vrednosti od 1.000 poena. Tako je u minulih sedam dana obim trgovanja porastao za 10,75 odsto (u dinarima), odnosno za 10,91 procenat ( u evrima). Promet je iznosio 279,02 miliona dinara, odnosno 2,99 miliona evra, a ostvaren je u 1.267 transakcija, što je za 3,65 odsto manji broj zaključenih poslova.

Trgovalo se sa 127 serija akcija, od kojih je 41 poskupela, a 48 je pojeftinilo, a oba indeksa, kao pokazatelji cenovnog trenda, bila su u neznatnom rastu.

Indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 je skočio za 4,95 poena, odnosno 0,77 odsto, na 650,06 poena, dok je kompozitni indeks 100 odabranih akcija BELEXline porastao na 1.263,51 poen, što je za 1,27 poena, odnosno 0,10 procenata više nego sedam dana ranije.

Podsećanja radi, maksimalne vrednosti ovih pokazatelja trenda kretanja cena akcijskog kapitala ostvarene 3. maja 2007. godine bile su 3.335,20 poena (BELEX15), odnosno 5.007,34 poena (BELEXline).

Strani investitori su prošle nedelje u ukupnom prometu ponovo ustupili primat domaćim, o čemu svedoči podatak da je njihov udeo bio svega 20,05 odsto.

Prošle sedmice njihovo učešće u prometu akcijama bilo je 21,98 odsto, a u trgovanju obveznicama – 6,70 procenata. U kupovini vlasničkih papira njihov udeo bio je 23,96 odsto, a u prodaji – 19,99 procenata.

Rekorder s rastom cene od 11,89 odsto, na 1.299 dinara, bilo je građevinsko preduzeće „Planum”, a „Metalac” je vicešampion s poskupljenjem od 9,98 procenata, na 2.204 dinara. Sledi „Politika”, čije akcije su se zagrejale 7,50 odsto, na 129 dinara, zatim „Meser tehnogas”, čiji papiri su u prošloj sedmici ojačali 6,38 procenata (na 5.000 dinara), dok su akcije „Agrokopa” snažnije za šest odsto i dosegle su 371 dinar.

Procenti pojeftinjenja su bili manje-više slični poskupljenjima, o čemu svedoči podatak da je negativni rekorder prošle sedmice s pojeftinjenjem od 12,48 odsto bio Jubmes, čije su akcije na kraju trgovačkog dana u petak vredele 14.003 dinara. Papiri GP „Napred” su utanjili za 7,41 procenat, a pali su na 2.500 dinara. Akcije „Pupin telekoma” su izgubile na vrednosti 6,98 odsto i pale su na 200 dinara, dok su hartije „Fidelinke” posrnule za 6,61 odsto, i pale su na 410 dinara. Sledi Metals banka, čije akcije su regresirale 6,12 odsto, na 6.300 dinara.

Prošle sedmice se najviše trgovalo akcijama „Agroopreme” koje su promenile vlasnike za 108,4 miliona dinara.

Vicešampioni su akcije AIK banke, čiji papiri su prodati za 31,4 miliona dinara, a najbolju prođu među investitorima imale su obveznice stare devizne štednje najdocnijeg roka prispeća 2016. godine, kojima je ostvaren promet vredan 6,6 miliona dinara.

-----------------------------------------------------------

Usitnjavanjem do iste vrednosti akcija

Usitnjavanje akcija NIS-a, koje je dovelo do povećanja njihovog broja sa 8.153.040 na 163.060.400 nominalne vrednosti 500 dinara, što je umanjenje od 20 puta, nije presedan na domaćem tržištu kapitala, na kojem je to prvo učinila Jubmes banka, a potom „Tigar” i „Sojaprotein”. Cilj deobe akcija uvek je povećanje likvidnosti, kako bi one bile pristupačnije kupcima, pri čemu postojeći vlasnici ne gube na vrednosti svoje imovine, niti zbog toga opada tržišna kapitalizacija kompanije, odnosno ukupna vrednost njenog akcijskog kapitala.

Podsećanja radi, usitnjavanjem, odnosno berzanskim jezikom rečeno splitovanjem akcija, Jubmes je 2006. godine od 14.119 akcija, čija je pojedinačna nominalna vrednost bila 70.700 dinara, povećao broj tih hartija na 98.833. Njihova tadašnja pojedinačna nominalna vrednost bila je 10.100 dinara, što znači da je bila sedam puta niža nego pre usitnjavanja.

Iste godine i „Tigar” je „rasitnio” svoje akcije umanjujući njihovu nominalnu vrednost sa 12.000 na 1.200 dinara. Nakon splitovanja broj akcija se povećao sa 171.846 na 1.171.846 komada. Cilj ove operacije je bio povećanje likvidnosti i disperzija vlasništva.

Kad je pre nekoliko godina „Sojaprotein” usitnjavala svoj akcijski kapital, tadašnjih 1.078.000 akcija koliko ih je bilo pre „splitovanja”, njihov broj je deobom povećan na 5.390.000 akcija, što je značilo da je svaki akcionar koji je imao jednu postao vlasnik pet akcija tog emitenta. U to vreme tržišna cena akcija „Sojaproteina” bila je 18.000 dinara, a nakon splitovanja mnogi akcionari su se odjednom našli u čudu kad su videli da su njihove akcije okončale trgovački dan s cenom od 3.451 dinar, višestruko nižom nego prethodnog dana, a da time nisu izgubili na vrednosti ukupnog kapitala koji poseduju.

Splitovanje, odnosno usitnjavanje akcija, primenjuju kompanije emitenti kako bi povećale likvidnost, odnosno broj akcija u prometu, čime se privlače i investitori slabije kupovne moći, a ne samo veliki igrači. Obično se splituju akcije velike nominalne ili tržišne vrednosti, odnosno one koje su najčešće na meti investitora, ali i one čiji emitenti žele da omoguće disperziju vlasništva, odnosno što veći broj manjih akcionara.

Tako umesto da akcionar dobije u postupku privatizacije, ili kupi jednu akciju nominalne vrednosti od, na primer, 100.000 dinara, može da raspolaže sa deset akcija po 10.000 dinara, ili pet akcija po 20.000 dinara, četiri akcije po 25.000 dinara, ili 20 akcija po 5.000 dinara. Sve zavisi od odluke emitenta.

To znači da postoji više načina usitnjavanja akcija, ali je najčešće primenjivan „dve akcije za jednu”.

Tako će budući mali akcionari NIS-a dobiti više akcija iste predviđene ukupne nominalne vrednosti, koje će docnije moći da prodaju po komadu u različito vreme i po različitim tržišnim cenama, u zavisnosti od svojih potreba ili interesa.

S druge strane, to će, kad se akcije pojave na tržištu, omogućiti i lakšu kupovinu tih papira i kupcima slabije imovne snage koji će moći da ulože novac u, na primer, pet umesto u jednu akciju takozvane blu čip kompanije. Tržišna cena ovih akcija može biti i znatno viša, ali i niža od nominalne, što zavisi od poslovanja kompanije, ponude i tražnje njenih vlasničkih papira, kvaliteta korporativnog upravljanja i drugih elemenata koji mogu da utiču na cenu.

Vesna Arsenić