Знаци повратка у зони нормалног пословања: Београдска берза (Фото Танјуг)

Уз повремене застоје, Београдска берза се у последњих месец дана лагано опоравља, што би могао да буде знак повратка у зону нормалног пословања, после двогодишње велике кризе, која је допринела обарању оба индекса акција далеко испод стартне вредности од 1.000 поена. Тако је у минулих седам дана обим трговања порастао за 10,75 одсто (у динарима), односно за 10,91 проценат ( у еврима). Промет је износио 279,02 милиона динара, односно 2,99 милиона евра, а остварен је у 1.267 трансакција, што је за 3,65 одсто мањи број закључених послова.

Трговало се са 127 серија акција, од којих је 41 поскупела, а 48 је појефтинило, а оба индекса, као показатељи ценовног тренда, била су у незнатном расту.

Индекс најликвиднијих акција BELEX15 је скочио за 4,95 поена, односно 0,77 одсто, на 650,06 поена, док је композитни индекс 100 одабраних акција BELEXline порастао на 1.263,51 поен, што је за 1,27 поена, односно 0,10 процената више него седам дана раније.

Подсећања ради, максималне вредности ових показатеља тренда кретања цена акцијског капитала остварене 3. маја 2007. године биле су 3.335,20 поена (BELEX15), односно 5.007,34 поена (BELEXline).

Страни инвеститори су прошле недеље у укупном промету поново уступили примат домаћим, о чему сведочи податак да је њихов удео био свега 20,05 одсто.

Прошле седмице њихово учешће у промету акцијама било је 21,98 одсто, а у трговању обвезницама – 6,70 процената. У куповини власничких папира њихов удео био је 23,96 одсто, а у продаји – 19,99 процената.

Рекордер с растом цене од 11,89 одсто, на 1.299 динара, било је грађевинско предузеће „Планум”, а „Металац” је вицешампион с поскупљењем од 9,98 процената, на 2.204 динара. Следи „Политика”, чије акције су се загрејале 7,50 одсто, на 129 динара, затим „Месер техногас”, чији папири су у прошлој седмици ојачали 6,38 процената (на 5.000 динара), док су акције „Агрокопа” снажније за шест одсто и досегле су 371 динар.

Проценти појефтињења су били мање-више слични поскупљењима, о чему сведочи податак да је негативни рекордер прошле седмице с појефтињењем од 12,48 одсто био Јубмес, чије су акције на крају трговачког дана у петак вределе 14.003 динара. Папири ГП „Напред” су утањили за 7,41 проценат, а пали су на 2.500 динара. Акције „Пупин телекома” су изгубиле на вредности 6,98 одсто и пале су на 200 динара, док су хартије „Фиделинке” посрнуле за 6,61 одсто, и пале су на 410 динара. Следи Металс банка, чије акције су регресирале 6,12 одсто, на 6.300 динара.

Прошле седмице се највише трговало акцијама „Агроопреме” које су промениле власнике за 108,4 милиона динара.

Вицешампиони су акције АИК банке, чији папири су продати за 31,4 милиона динара, а најбољу прођу међу инвеститорима имале су обвезнице старе девизне штедње најдоцнијег рока приспећа 2016. године, којима је остварен промет вредан 6,6 милиона динара.

-----------------------------------------------------------

Уситњавањем до исте вредности акција

Уситњавање акција НИС-а, које је довело до повећања њиховог броја са 8.153.040 на 163.060.400 номиналне вредности 500 динара, што је умањење од 20 пута, није преседан на домаћем тржишту капитала, на којем је то прво учинила Јубмес банка, а потом „Тигар” и „Сојапротеин”. Циљ деобе акција увек је повећање ликвидности, како би оне биле приступачније купцима, при чему постојећи власници не губе на вредности своје имовине, нити због тога опада тржишна капитализација компаније, односно укупна вредност њеног акцијског капитала.

Подсећања ради, уситњавањем, односно берзанским језиком речено сплитовањем акција, Јубмес је 2006. године од 14.119 акција, чија је појединачна номинална вредност била 70.700 динара, повећао број тих хартија на 98.833. Њихова тадашња појединачна номинална вредност била је 10.100 динара, што значи да је била седам пута нижа него пре уситњавања.

Исте године и „Тигар” је „раситнио” своје акције умањујући њихову номиналну вредност са 12.000 на 1.200 динара. Након сплитовања број акција се повећао са 171.846 на 1.171.846 комада. Циљ ове операције је био повећање ликвидности и дисперзија власништва.

Кад је пре неколико година „Сојапротеин” уситњавала свој акцијски капитал, тадашњих 1.078.000 акција колико их је било пре „сплитовања”, њихов број је деобом повећан на 5.390.000 акција, што је значило да је сваки акционар који је имао једну постао власник пет акција тог емитента. У то време тржишна цена акција „Сојапротеина” била је 18.000 динара, а након сплитовања многи акционари су се одједном нашли у чуду кад су видели да су њихове акције окончале трговачки дан с ценом од 3.451 динар, вишеструко нижом него претходног дана, а да тиме нису изгубили на вредности укупног капитала који поседују.

Сплитовање, односно уситњавање акција, примењују компаније емитенти како би повећале ликвидност, односно број акција у промету, чиме се привлаче и инвеститори слабије куповне моћи, а не само велики играчи. Обично се сплитују акције велике номиналне или тржишне вредности, односно оне које су најчешће на мети инвеститора, али и оне чији емитенти желе да омогуће дисперзију власништва, односно што већи број мањих акционара.

Тако уместо да акционар добије у поступку приватизације, или купи једну акцију номиналне вредности од, на пример, 100.000 динара, може да располаже са десет акција по 10.000 динара, или пет акција по 20.000 динара, четири акције по 25.000 динара, или 20 акција по 5.000 динара. Све зависи од одлуке емитента.

То значи да постоји више начина уситњавања акција, али је најчешће примењиван „две акције за једну”.

Тако ће будући мали акционари НИС-а добити више акција исте предвиђене укупне номиналне вредности, које ће доцније моћи да продају по комаду у различито време и по различитим тржишним ценама, у зависности од својих потреба или интереса.

С друге стране, то ће, кад се акције појаве на тржишту, омогућити и лакшу куповину тих папира и купцима слабије имовне снаге који ће моћи да уложе новац у, на пример, пет уместо у једну акцију такозване блу чип компаније. Тржишна цена ових акција може бити и знатно виша, али и нижа од номиналне, што зависи од пословања компаније, понуде и тражње њених власничких папира, квалитета корпоративног управљања и других елемената који могу да утичу на цену.

Весна Арсенић