Oko 2.000 stanova u Beogradu čeka građevinsku dozvolu, a u unutrašnjosti Srbije i ako se gradi to se uglavnom čini „na crno”. Nedonošenje pratećih uredbi, četiri meseca posle usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji, koči građevinsku industriju i neimare tera u sivu zonu poslovanja. Prema novim pravilima dosad nije izdata nijedna građevinska dozvola.

– Višemesečne zalihe građevinskog materijala stoje na lageru jer se već duže vreme ništa ne gradi ili su to samo sporadični slučajevi. Građevinske dozvole se ne izdaju, pa su vezane ruke velikim firmama poput „Energoprojekta”, „Montere”, „Gemaksa”, koje imaju spremne lokacije za gradnju. Problemi u vezi sa izdavanjem dozvola nisu tako veliki i mogli bi se lako rešiti, samo je potrebna dobra volja – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

Milan Vuković, sekretar za urbanizam Beograda, kaže da je podneto više od 800 zahteva za lokacijske dozvole i da su u proceduri. Mnogi od tih predmeta su nepotpuni i, kako kaže, zahtevaju dopune. 

– Zahtev za građevinske dozvole nema, jer se oni podnose na osnovu izrađenog glavnog projekta, rešenih imovinskih odnosa, lokacijske dozvole.... – tvrdi Vuković.

Glavna kočnica primeni zakona je nedostatak uredbi i pravilnika. Dok Vlada Srbije ne usvoji uredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine i pravilnik o lokacijskoj dozvoli, u fiokama će čekati svi zahtevi za građevinske dozvole, jer su ova dva dokumenta ključna za njihovo izdavanje. Oni su zajedno sa još jednom uredbom i 12 pravilnika ušli u vladinu proceduru, ali ne zna se kada će biti usvojeni.

Da bi investitori dobili lokacijsku dozvolu, koja je prvi korak ka dobijanju građevinske, potreban im je dokaz da su vlasnici zemljišta na kome žele da zidaju. Zbog toga moraju da se upišu kao vlasnici u zemljišnim knjigama ili katastru. Međutim, to je nemoguće, zato još ne postoje podzakonska akta koja definišu te detalje i zbog toga u Beogradu u poslednja četiri meseca nije izdata nijedna dozvola, kaže jedan od investitora sa kojim smo razgovarali. On negira tvrdnje sekretara za urbanizam da su zahtevi za lokacijske dozvole neuredni i nepotpuni, jer je svima cilj da što pre dobiju dozvole, već da je pre reč o izgovoru i kupovini vremena do usvajanja novih uredbi.

Stojan Semiz, advokat bečke kancelarije CMS, smatra da će i posle usvajanja ovih uredbi izdavanje građevinskih dozvola kasniti zbog drastične promene režima prava na građevinskom zemljištu.

– Konverzija iz prava korišćenja u pravo svojine je vezana za mnoge nepoznanice i očekujemo relativno dug i u određenim slučajevima kontroverzan proces (doplata do navodne „tržišne vrednosti”, izmena granica parcele…) koji će se tek formirati kroz praksu državnih organa. Poslovična neefikasnost uprave ne doprinosi rešavanju situacije (kao na primer činjenica da je katastar u štrajku). Stoga se očekuje da će izgradnja na lokacijama koje nisu u režimu zakupa biti paralizovana na duži period – kaže Semiz.

On sumnja da je novi zakon „pojednostavio postupak izdavanja dozvola”, jer u tom pogledu podseća na prethodni, tako da se kaže „vrtimo ukrug”.

– Ideja da se postupak izdavanja dozvola može „ubrzati” ili „pojednostaviti” promenom zakona je apsurdna. Razvoj lokacije i pribavljanje dozvola zavisi od mnogo činjenica, pre svega onih u vezi sa imovinsko-pravnim odnosima, planskim aktima i projektima. Drugim rečima, činjenično stanje čini konkretnu situaciju komplikovanom i usporava rešavanje po zahtevima investitora, i to se ne može izmeniti „pojednostavljenjem” procedure u samom zakonu. Postupak izdavanja dozvola je usko povezan sa radom većeg broja organa, pa je osnovno pitanje njihova efikasnost – objašnjava naš sagovornik.

On ne veruje da će investitori uskoro osetiti blagodeti tog zakona. Svaka promena zahteva dugotrajan period uhodavanja u primeni novih propisa, tako da je sa aspekta „ubrzavanja” procedure najbolje ostaviti jedan zakon na snazi u dužem periodu kako bi praktična primena zakona postala rutinska. Čak i zakon koji nije optimalan, ukoliko postoji ustaljena praksa u njegovoj primeni, može se, kaže efikasnije primeniti od „optimalnog” zakona sa kojim organi i stranke u postupku nemaju nikakvo iskustvo.

M. Avakumović - D. Mučibabić

----------------------------------------------------

Direkcija ima manje prihode

Posledicu pravnog vakuuma trpe i gradski budžeti. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda prošle godine osetila je pad naplate naknade za zemljište, tako da je njen program korigovan sa prvobitnih 16,9 milijardi dinara na 13,2.

– U junu prošle godine odobren je popust od 50 odsto investitorima koji taksu za uređenje građevinskog zemljišta plate jednokratno do 1. marta ove godine. Tim potezom smo za mesec dana uspeli da naplatimo milijardu dinara, što je triput više novca nego za prošli mart, april i maj zajedno – ističe Nenad Bajić iz Direkcije.

On naglašava da nijedan kapitalni projekat koji je započet ove godine neće biti doveden u pitanje.