Око 2.000 станова у Београду чека грађевинску дозволу, а у унутрашњости Србије и ако се гради то се углавном чини „на црно”. Недоношење пратећих уредби, четири месеца после усвајања новог закона о планирању и изградњи, кочи грађевинску индустрију и неимаре тера у сиву зону пословања. Према новим правилима досад није издата ниједна грађевинска дозвола.

– Вишемесечне залихе грађевинског материјала стоје на лагеру јер се већ дуже време ништа не гради или су то само спорадични случајеви. Грађевинске дозволе се не издају, па су везане руке великим фирмама попут „Енергопројекта”, „Монтере”, „Гемакса”, које имају спремне локације за градњу. Проблеми у вези са издавањем дозвола нису тако велики и могли би се лако решити, само је потребна добра воља – каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије.

Милан Вуковић, секретар за урбанизам Београда, каже да је поднето више од 800 захтева за локацијске дозволе и да су у процедури. Многи од тих предмета су непотпуни и, како каже, захтевају допуне. 

– Захтев за грађевинске дозволе нема, јер се они подносе на основу израђеног главног пројекта, решених имовинских односа, локацијске дозволе.... – тврди Вуковић.

Главна кочница примени закона је недостатак уредби и правилника. Док Влада Србије не усвоји уредбе о конверзији права коришћења у право својине и правилник о локацијској дозволи, у фиокама ће чекати сви захтеви за грађевинске дозволе, јер су ова два документа кључна за њихово издавање. Они су заједно са још једном уредбом и 12 правилника ушли у владину процедуру, али не зна се када ће бити усвојени.

Да би инвеститори добили локацијску дозволу, која је први корак ка добијању грађевинске, потребан им је доказ да су власници земљишта на коме желе да зидају. Због тога морају да се упишу као власници у земљишним књигама или катастру. Међутим, то је немогуће, зато још не постоје подзаконска акта која дефинишу те детаље и због тога у Београду у последња четири месеца није издата ниједна дозвола, каже један од инвеститора са којим смо разговарали. Он негира тврдње секретара за урбанизам да су захтеви за локацијске дозволе неуредни и непотпуни, јер је свима циљ да што пре добију дозволе, већ да је пре реч о изговору и куповини времена до усвајања нових уредби.

Стојан Семиз, адвокат бечке канцеларије ЦМС, сматра да ће и после усвајања ових уредби издавање грађевинских дозвола каснити због драстичне промене режима права на грађевинском земљишту.

– Конверзија из права коришћења у право својине је везана за многе непознанице и очекујемо релативно дуг и у одређеним случајевима контроверзан процес (доплата до наводне „тржишне вредности”, измена граница парцеле…) који ће се тек формирати кроз праксу државних органа. Пословична неефикасност управе не доприноси решавању ситуације (као на пример чињеница да је катастар у штрајку). Стога се очекује да ће изградња на локацијама које нису у режиму закупа бити парализована на дужи период – каже Семиз.

Он сумња да је нови закон „поједноставио поступак издавања дозвола”, јер у том погледу подсећа на претходни, тако да се каже „вртимо укруг”.

– Идеја да се поступак издавања дозвола може „убрзати” или „поједноставити” променом закона је апсурдна. Развој локације и прибављање дозвола зависи од много чињеница, пре свега оних у вези са имовинско-правним односима, планским актима и пројектима. Другим речима, чињенично стање чини конкретну ситуацију компликованом и успорава решавање по захтевима инвеститора, и то се не може изменити „поједностављењем” процедуре у самом закону. Поступак издавања дозвола је уско повезан са радом већег броја органа, па је основно питање њихова ефикасност – објашњава наш саговорник.

Он не верује да ће инвеститори ускоро осетити благодети тог закона. Свака промена захтева дуготрајан период уходавања у примени нових прописа, тако да је са аспекта „убрзавања” процедуре најбоље оставити један закон на снази у дужем периоду како би практична примена закона постала рутинска. Чак и закон који није оптималан, уколико постоји устаљена пракса у његовој примени, може се, каже ефикасније применити од „оптималног” закона са којим органи и странке у поступку немају никакво искуство.

М. Авакумовић - Д. Мучибабић

----------------------------------------------------

Дирекција има мање приходе

Последицу правног вакуума трпе и градски буџети. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда прошле године осетила је пад наплате накнаде за земљиште, тако да је њен програм коригован са првобитних 16,9 милијарди динара на 13,2.

– У јуну прошле године одобрен је попуст од 50 одсто инвеститорима који таксу за уређење грађевинског земљишта плате једнократно до 1. марта ове године. Тим потезом смо за месец дана успели да наплатимо милијарду динара, што је трипут више новца него за прошли март, април и мај заједно – истиче Ненад Бајић из Дирекције.

Он наглашава да ниједан капитални пројекат који је започет ове године неће бити доведен у питање.