Криза, која је у најави, још не обара цену новца у Србији, како то прижељкују привредници, oд којих се очекујe да нас инвестицијама и отварањем нових радних места спасу од кризе. Извршни одбор Народне банке Србије, на јучерашњој седници, после разматрања актуелних економских кретања и августовске пројекције инфлације, одлучио је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 11,75 одсто.

НБС је, подсећања ради, пре месец дана смањио референтну каматну стопу са 12 на 11,75 одсто.

Референтна каматна стопа има улогу сигнализирајуће и полазне каматне стопе, јер се висина основних каматних стопа на новчаном тржишту утврђује према висини те каматне стопе. То је стопа по којој НБС продаје благајничке записе пословним банкама, уз обавезу да ће их откупити за 14 дана.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, сматра да је намера НБС била да смањи референтну каматну стопу, али да га је криза, која је у најави, одвратила од тога.

– Подаци о инфлацији су задовољавајући и уверен сам да ће до краја године инфлација бити у паду, да ћемо имати стабилне цене, код неких производа могућ је и пад, мада ће у целини пројектована инфлација бити премашена и, вероватно, тек с пролећа наредне године биће на циљу од максималних шест одсто. Да није новог таласа кризе, НБС би већ смањио референтну каматну стопу, међутим, разумљиво је да су опрезни и да чекају да виде њене последице. Постоји ризик да динар ослаби и да инвеститори побегну из динара у девизе, као 2008. године – каже Вучковић.

НБС се, по његовом мишљењу, плаши да би то могло да се догоди, па би тако пад вредности домаће валуте могао да погура инфлацију, јер је код нас висок пренос курса на цене. Зато, док не виде шта ће бити с ценама, одлука централне монетарне институције јесте да ништа не мења.

Вучковић указује на то да је нама веома важно да поштујемо фискална правила, на шта је упозорено и са прекјучерашњег састанка у влади о теми кризе, односно – да из буџета не трошимо више него што смемо, јер бисмо, у противном, могли да се суочимо с падом кредитног рејтинга земље. Није никаква тајна да су за шест месеци приходи мањи, а расходи већи од планираних.

Сарадник Економског института Иван Николић каже да је задржавање референтне каматне стопе на постојећем нивоу реакција НБС на неизвесност од последица новог таласа кризе.

– Спољашњи фактори који носе велику дозу неизвесности превазилазе све наше локалне проблеме и, у таквој ситуацији, било би неозбиљно од НБС да експериментише с референтном каматном стопом, иако многи показатељи, попут смањења инфлације, пада тражње и неликвидности у привреди, оправдавају њено смањење – каже Николић.

Да је референтна каматна стопа висока, показала је и последња аукција репо-папира НБС. Репо-сток НБС је на историјском максимуму, што значи да је ликвидност, која је повучена са тржишта и није расположива за привреду и грађане, висока и, у том смислу, очекивања су била да ће се ова камата снизити. Међутим, криза је све променила.

Како је саопштила централна банка, инфлација је на силазној путањи, а главни фактори који утичу на пад инфлације јесу пад цена хране, по основу добре пољопривредне сезоне, и ниска агрегатна тражња.

Пад међугодишње инфлације би, у наредном периоду, требало да доведе до смањења инфлационих очекивања, што ће додатно убрзати процес дезинфлације.

– Међутим, имајући у виду потенцијалне импликације у вези са ризицима у појединим развијеним земљама и валутним зонама, као и могуће фискалне ризике у земљи, Извршни одбор НБС одлучио је да у овом тренутку висина референтне каматне стопе остане непромењена. НБС ће наставити да прати дешавања у међународном окружењу како би одговарајућим мерама ублажио евентуално преливање глобалних проблема на домаће тржиште – наведено је у саопштењу.