Мајданпек – Од априла идуће године и званично ће почети да ради рудник злата Чока Марин, у атару мајданпечког села Јасикова, у Хомољу, један од најзлатоноснијих у свету. После три деценије истраживања, коначно је утврђен метод експлоатације у наредне три и по године и о томе су, на Преображење, свечано, на лицу места, обавештени новинари. Потврђено је, што се и раније знало, да у овом невеликом рудокопу има око хиљаду килограма злата, око 5.000 килограма сребра , више од 4.000 тона бакра и знатно мање олова и цинка.

И што се није знало, коначно је саопштено: препуна злата (има га у просеку око 14 грама у тони) ова полиметалична руда неће се топити у борској топионици бакра, као што је покушавано, већ у специјализованој топионици у Казахстану. Због велике количине пратећих отровних састојака, који би сигурно угрозили здравље људи. То је и званични став пословодства Борског комбината бакра, у чијем саставу су и мајданпечки рудокопи. Зато што радници и и становништво морају бити заштићени од енормних количина врло отровног арсена и не мање отровне живе и кадмијума. Злато, истина има сада рекордну цену на светском тржишту од од 50.000 долара за килограм, али здравље је прече. Да се не понови 2003. година када је отровни концентрат полиметаличне руде из Чока Марина прошао (неодговорно) кроз борску топионицу (помешан са „нормалним“ концентратом из осталих рудокопа) и када су Борани, те године, били „затрпани“ са 200 тона отровног арсена.

– Никада се то више не сме догодити – био је категоричан пред новинарима, испред поткопа „Свети Сава“ новог рудника, Благоје Спасковски, генерални директор Борског комбината бакра. - У Чока Марину и око њега биће примењени, апсолутно, сви еколошки надзори и јавност о свему мора бити обавештена. Чока Марин јесте редак светски драгуљ, али нама отровно злато није потребно. Ако су водећи људи у борском комбинату пре осам година, у време велике кризе, и подлегли искушењу да злато топе са отровима, данас морамо водити рачуна о екологији. И због тога што сада боље послујемо и што и злато и бакар имају рекордну цену.

Новинарима је о еколошким аспектима експлоатације и прераде полиметаличне руде из рудника злата у Чока Марину говорила и др Снежана Шербула, професор на Техничком факултету у Бору, експерт у овој области. Апсолутно је убеђена да неће бити угрожени ни рудари Чока Марина, ни житељи села Јасикове, ни флотери и становници Мајданпека. Биће примењени сви прописи и сви савремени видови заштите. И посебно је, вели, добро што је одлучено да се концентрат топи у специјализованој топионици у Казахстану.

Директор мајданпечког Рудника бакра Светомир Мустецић рекао је новинарима да ће злато из Чока Марина помоћи препороду мајданпечког рударства. Процењено је да до сада испитано рудно лежиште , са свим својим корисним металима, вреди око 90 милиона долара и да се на тржишту може остварити чиста добит од 50 милиона долара. То ће добро доћи да се у наредне три године за експлоатацију припреми велико запуштено мајданпечко рудно лежиште бакра „Јужни ревир“.

Прошлогодишња минимална производња од око 5 000 тона бакра може се, уз помоћ злата из Чока Марина, убрзо увећати за пет пута. Не морају се, дакле, узимати скупи банкарски кредити.

Биће више и злата и бакра за продају по рекордно високим ценама на светском тржишту. Мајданпек има оверену резерву од 680 милиона тона рудеса 1.840.000 тона катодног бакра. Биће посла за рударе у наредне две деценије, а од продаје метала на светском тржишту рудник ће моћи да заради најмањемилијарду и три стотине милиона евра.

Биће пара и за темељнија геолошка истраживања околине Мајданпека. Наравно, и околине златоносног Чока Марина. Процењено је већ да у непосредној околини, на нешто већој дубини, злата има и неколико пута више него што је истражено и оверено.

На Преображење рударе Чока Марина, пословодства Бора и Мајданпека и њихове госте новинаре достојно су угостили сељани Јасикове. Очекујући да ће се и њима њихов Чока Марин позлатити.