Да ли Београд уводи драконске порезe

После Ускрса на адресе Београђана, а потом и осталих становника Србије, почеће да стижу решења са драстично увећаним порезом на имовину. По новом закону, дажбина не може да буде већа од 60 одсто у односу на прошлогодишњу, а у пракси ово може да погоди житеље престонице, нарочито оне чија је имовина којом располажу скупа, а џепови празни. Београд је искористио законску могућност да разреже порез својим грађанима, па ће тако применити прогресивне пореске стопе које се са 0,4 могу попети на чак два одсто у елитним деловима града, попут Дедиња.

Тако може да се деси, на пример, да ће грађани општине Савски венац за стан од 70 квадрата морати да издвоје 86.000 динара, док ће они који живе у 200 квадрата морати да спреме чак 4.000 евра.

Иако је закон, који ће драконски опорезивати власнике скупих некретнина, већ доживео измене, суштинских промена нема. Интересантно је да предлагач закона, чија је првобитна верзија усвојена последњег радног дана 2010. године, тадашња министарка финансија Диана Драгутиновић, већ првог радног дана после Нове године није могла да га препозна. Шта се заправо десило?

Амандманима Демократске странке у Скупштини уведен је већи број пореских стопа како би, наводно, они који имају више, више и плаћали.

Идеја тадашње министарке финансија била је да се систем поједностави увођењем јединствене пореске стопе од 0,4 одсто. Међутим, из Скупштине је изашао закон са прогресивном пореском стопом која се креће од 0,4 до два одсто. Порески стручњаци кажу да се овим није постигао жељени ефекат опорезивања најбогатијих, јер је правним лицима остављена пореска стопа од 0,4 процента.

– У пракси то значи да ће сви бизнисмени са Дедиња куће превести на фирме, ако то већ нису учинили. Тако ће, уместо да плате два одсто пореза за вишемилионски вредне виле на име ове дажбине платити исту стопу (0,4 одсто) као власници станова вредних до 100.000 евра. Али ће и боље проћи, јер им неће бити обрачунавана тржишна, већ књиговодствена вредност некретнине – каже стручњак за порезе који је хтео да остане анониман.

Шта ће се са друге стране дешавати пензионеру који, на пример, живи у стану који вреди 250.000 евра? Његова пореска стопа биће 0,6 одсто, али неће моћи да очекује ослобађање од 70 одсто на основу старости некретнине нити исто толики „опрост” по основу броја чланова домаћинства. Олакшица по основу старости, по новом закону, максимално износи 40 одсто, док је на име броја чланова домаћинства одбитак лимитиран на 20.000 динара. 

Имовина вреднија од 500.000 евра биће опорезивана по стопи од два одсто, од 250.000 до 500.000 евра примењиваће се стопа од један одсто, а 100.000 до 250.000 евра обрачунаваће се намет од 0,6 одсто. Овим законом изједначени су они који живе сами и породице, а врло је вероватно да се више нико неће усуђивати да купује нове некретнине, јер никакве пореске олакшице неће имати, кажу стручњаци.

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, једино што у порезу на имовину одудара од европске праксе јесте прогресивност. Односно, то што неко ко има врло вредну некретнину мора да плати порез по стопи од два одсто, на пример.

– То значи да онај ко на издавању некретнине зарађује пет одсто њене вредности мора безмало половину прихода од рентирања да издвоји за плаћање пореза. То је исто као када би порез на доходак био 40 одсто, што је драстично – објашњава Арсић.

Према његовим речима, Предлог закона о порезу на имовину који је пре Нове године ушао у парламент био је у складу са европском праском, која је, како каже, често врло ригорозна.

Арсић сматра да држава социјалним мерама не може да изађе у сусрет пореским обвезницима који имају вредну имовину, а мала примања, јер ни по једном критеријуму нису сиромашни.

– То није предмет социјалне политике нигде у свету. Грађанима који имају такав проблем у помоћ могу да притрче наследници или, уколико им је стало до локације, могу да продају стан и купе некретнину мање квадратуре у близини. Уколико им је величина стана битна, могу да купе стан на другој локацији – сугерисао је Арсић.

....................

"Политика" у броју од петка проверава да ли ће се овај закон применити

...................

М. Авакумовић

А. Николић