Вишенедељно гордо посртање динара и готово национални референдум око стабилности курса гурнули су у други план једно сасвим обично питање – која се штедња више исплати у „пониженим” динарима или у моћним еврима?

Ако је судити по чињеници да су грађани Србије на крају 2009. године на штедним књижицама имали укупно вишеод 577 милијардидинара, штојеоко 6,2 милијардеевра, а готово 95 одсто од наведене суме била је девизна штедња, рекло би се да је постављено питање депласирано. Да је баш тако говори и званичан податак да је динарска штедња чиниласвеганештовишеодпет процената.

Дакле, рекло би се, штедише су наведену дилему одавно ставиле „ад акта”. Али, ипак, да ли она коначно више не постоји, јер је штедња у еврима најсигурнија зато што увек доноси добитак или се на њој бар – не губи.

Упркос веома честим саветима гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића да штедимо у динарима, а те учестале позиве слао је нарочито претпрошле и прошле године, наведени подаци говоре да се страном новцу, углавном евру, више верује него домаћој валути. Отуда и све учесталији позиви на такозвану деевроизацију или за враћање динару неких изгубљених функција новца.

Наше истраживање је, међутим, показало да је и гувернер понекад био у праву. Било је периода када се више исплатило штедети у динарима него у еврима, али и тренутака када је штедња у динарима са приписаном каматом само одржала вредност штедног улога. Док је у исто време иста динарска сума, преведена у европску валуту, после неког рока проведеног у банци, доносила добитак.

Под утицајем свакодневних вести да у протеклих неколико месеци динар губи вредност у односу на најомиљенију страну валуту међу Србима, нема нашег човека који се не би заклео да је у у протеклих годину дана штедња у еврима била исплативија.

Да ли је баш тако?

Рецимо, на пример, да је 1. марта 2009. године штедиша у једној од 30 банака у Србији орочио 1.000 евра на годину дана, по тада важећој камати од 4,75 одсто. Овај клијент је од изабране банке могао одмах, унапред, да подигне камату од 45 евра. Годину дана касније на име камате би добио мање, 38 евра, јер би му од приписане камате 1. марта ове године било одбијено 20 одсто на име пореза на капиталну добит.

Наведених 1.000 евра 1. марта лане вредело је 93.800 динара. Та сума орочена на 12 месеци, са важећом каматом од 13 одсто на динаре, првог дана марта ове године донела је добит од 12.194 динара. Дакле, штедиша је после годину дана из банке изашао са укупно 105.994 динара. За те паре је истог дана, упркос суноврату домаће валуте, могао да купи 1.059,94 евра. Дакле, динарски штедиша је за годину дана на добитку готово 60 евра, а девизни у најбољем случају 45 евра.

Пример други.

У конкретном случају, описаном у броју „Политике” од 7. маја прошле године, показало се да штедња у динарима у периоду од 3. новембра 2008. до 3. маја 2009. није доносила добит, већ је штедиши само надокнадила оно што му је „појела” инфлација.

Дакле, 3. новембра један Београђанин је у свеједно којој банци орочио 120.000 динара на шест месеци. Пристао је на понуђену годишњу камату од 12 одсто. Дакле, рачунао је да ће се за пола године његове паре оплодити за шест процената.

Али, зарад рачунице коју је планирао да изведе на крају авантуре у коју се упустио, прибележио је да је у истој банци за положених 120.000 динара наведеног дана могао, по цени од 86,25 динара за евро, да купи тачно 1.391,3 евра.

После пола године, одмах после празника, 5. маја, заједно са приписаном каматом подигао је 125.808 динара. Кад је бацио поглед на таблу изнад шалтера са курсном листом, било му јасно да је одиграо на сопствену штету. Тог дана банка је продавала евро за 97,1 динар, па је за 125.808 динара могао да купи 1.295,6 евра. Није било тешко израчунати да је овај штедиша, у еврима, упркос приписаној камати, био на губитку тачно 95,6 евра. Или, ако се та сума помножи са 97,1 динар, за колико се тог дана евро могао купити на шалтеру исте банке, овај „поштовалац” гувернера Јелашића изгубио је 9.282 динара. Да је динаре претворио у евро и оставио их на књижицу, после шест месеци био би на добитку.

Према томе, да ли штедети у динарима или еврима – питање је сад. У Србији се никада не зна.

А. Микавица

-------------------------------------------------------

Уноснији динари

Дефинитивни закључак шта је исплативије девизна, или динарска штедња, по штедише је, нажалост, могуће донети тек након протока времена. Рачуница за претходну годину је јасна и углавном тачна – боље су прошли они који су штедели у динарима, рекао је Горан Милићевић, извршни директор за маркетинг Комерцијалне банке, која је већ премашила милијарду евра девизне штедње у Србији.

– Ако све непознате у једначини остану исте, онда ће и за годину дана закључак бити исти. Али, да ли ће се штедише одлучити за динарску штедњу зависи, као и до сада, пре свега, од њихове процене кретања курса у наредних годину дана. Да курс не „поједе” позитивну разлику између динарске и девизне камате. Оно што је сигурно и у чему нећете погрешити: свакако треба штедети. Из много разлога. Ако имате шта. И, под условом, ако немате бољу идеју за легалну зараду – рекао је Милићевић.