До Подгорице за шест сати возом

Модернизација пруге Београд–Бар, после које би путници ту релацију прелазили за нешто више од шест сати, могла би да кошта око 340 милиона евра. Ово је показала студија техничко-економске оправданости, коју су сачинили стручњаци Саобраћајног института ЦИП и италијанског Италфера.
Коначни верзија овог документа биће готова до 1. септембра, што је, како каже Милутин Игњатовић, генерални директор ЦИП-а, предуслов за израду пројектне документације и расписивање тендера за извођаче радова.
– Пруга која повезује Србију и Црну није реконструисана 35 година. Правило је да се ремонт ради на сваке две и по деценије. При процени стања пруге и трошкова њене обнове  узето је у обзир да је ово најкомпликованија железничка саобраћајница у Европи са 234 моста (укупне дужине 14,6 километара) и 254 тунела (укупне дужине 114 километара) – наводи Игњатовић.
У првој фази обнове овог железничког правца дугог 455 километара, каже он, укинуле би се лагане вожње, санирали мостови, тунели и клизишта. Потом би уследио ремонт пруге – замена доњег строја, прагова, шина и одговарајућег прибора. У трећој фази је предвиђена обнова електротехничких постројења, изградња три нове станице (укрснице) и терминала за комбиновани транспорт, чиме би се проходност пруге осетно повећала.
– Очекује се да возови, који се тренутно од Београда до Бара крећу брзином од око 30 до 60 километара на час, после обнове врате на пројектовану брзину од 75 до 120 километара на сат. То значи да би време путовања уместо досадашњих 16-17 сати од главног града Србије до престонице Црне Горе било скраћено на првобитних шест часова. А увођењем модерног воза, такозваног пендолина (који, захваљујући нагибној шасији, у кривине улази са 20 до 30 одсто већом брзином него класичне композиције) и на четири часа – каже Игњатовић.
Осим скраћења времена путовања, међу очекиваним ефектима су и подизање нивоа услуга, повећање капацитета и робног превоза безбедности и сигурности путника и робе.
Према подацима које су имали на располагању саобраћајни стручњаци, у 2009. години је барском пругом превезено пола милиона путника, а према њиховој пројекцији после обнове ће их бити четири пута више. Такође, превоз робе би с прошлогодишњих два скочио на пет милиона тона.
Када ће се путници превозити модернизованом пругом Игњатовић није могао да каже јер најпре треба обезбедити паре. С техничког аспекта, како истиче, за пројектовање је потребна година, а за извођење радова око две.
Будући да овај железнички правац има шансу да буде део новог европског Коридора 11 (Бари–Бар–Подгорица–Београд–Темишвар) италијанска влада, којој је ово најкраћа веза с Румунијом у којој послују њена бројна предузећа, обезбедила је милион евра за израду студије.
Наша земља има шансу да модернизацију пруге финансира путем руског кредита намењеног за инфраструктуру. Али услов да 800 милиона долара за завршетак београдског железничког чвора, пруге Ваљево–Лозница и пруге Београд–Бар буде одобрено јесу завршени пројекти и спецификације трошкова са актуелним ценама градње.
М. Авакумовић