У октобру успон привредне активности из претходних месеци није настављен, а притиском инфлације је прекинут реалан раст и просечних зарада и масе зарада, па су реалне плате поново опале. Прекинут је и најављени узлет инвестиција. Резултати у спољној трговини су бољи од очекиваних, али је укупан платни биланс дубоко негативан, што вредност динара гура надоле. Народна банка делимично успорава пад динара продајом девизних резерви.

То би, у најкраћем, била слика октобарских кретања у српској економији према оценама аутора последњег овогодишњег броја ,,Месечних анализа и трендова” Економског института, чију садржину ,,Политика” ексклузивно објављује, јер данас уобичајене конференције за новинаре неће бити. Како смо незванично сазнали, за новембарску и децембарску анализу, бар за сада, нема пара. Ауторима хонорари нису исплаћени ни за претходних девет бројева. А, да ли ће и када добити свој новац не зна се, јер тема овог броја МАТ-а носи наслов: ,,У следећу годину улазимо са већим проблемима него што смо ушли у ову”.

У 2011. ћемо ући са смањеним девизним резервама, растућим тешкоћама у финансирању буџетског дефицита, даљим падом инвестиционе активности и, најзад, с погоршаним изгледима да остваримо жељени привредни раст од три одсто, веће запошљавање, раст тражње и промену њене структуре. Званична процена да ће инфлација у 2011. годину бити шест одсто, за ауторе МАТ-а је оптимистичка. Веома оптимистичким сматра се и очекивање креатора економске политике да ће прилив од страних инвестиција догодине премашити 1,8 милијарди евра, што је шест одсто БДП-а, али са урачунатим приливом од очекиване продаје дела Телекома. Дефицит у размени робе и услуга задржао би овогодишњи удео у БДП-у од око 14,5 одсто, што значи да би био повећан за мање од 100 милиона евра. Девизне резерве опале би за још 400 милиона евра, па би се покривеност увоза девизним резервама свела са девет на око седам месеци.

С обзиром на овогодишњи пад инвестиција, почетак реализације десетогодишњег развојног плана захтевао би реалан пораст инвестиција у 2011. години за 12 до 15 одсто, закључују аутори.

– Али, то би захтевало раст укупне потрошње у тој години од само 0,5 до један одсто, при чему би потрошња државе морала реално да опадне за два процента. Да ли су ови захтеви реалистични у предизборној години? Вероватно нису, а рачун ће бити испостављен годину или две после избора – указују економисти.

Алтернатива постављеним условима може бити раст стандарда на терет инвестиција, већи спољнотрговински дефицит и јачи инфлаторни притисци, са притиском на девизни курс и ерозију девизних резерви сличну овогодишњој. Постепеним исцрпљивањем девизних резерви садашња политика интервенисања централне банке на тржишту ће постајати све теже изводљива. Промену би могла донети продаја Телекома, али само у мери у којој би се део добијених средстава упутио на тржиште новца, а не за сервисирање доспелих дуговања.

Проблем инфлације се може искомпликовати уколико се активира спирала цене – курс – цене, упозоравају економисти.

Инфлација ће у наредним месецима отежати спречавање већих осцилација курса, јер би интервенције НБС на тржишту новца морале да буду чешће и интензивније. Ограниченост резерви и одсуство нове девизне понуде такве интервенције ће, по свој прилици, временом учинити тешко изводљивим, упозоравају аутори МАТ-а креаторе економске политике.

Једина величина којом би се могло управљати унутар земље јесте домаћа потрошња. Нужно је смањити приватну и јавну потрошњу, или бар битно успорити њен раст. Највећа невоља у коју се може упасти настаје ако се тражња не усклади са расположивим средствима и ако се не буде трошило у складу са могућностима, упозоравају економисти.

А. Микавица

---------------------------------------------

Боље је са ММФ-ом

У априлу истиче садашњи аранжман са ММФ-ом.

– Неће бити могуће игнорисати присуство ММФ-а које из тога следи – закључују аутори МАТ-а. – Ако је већ тако, онда је боље решење да се после истека стендбај споразума склопи неки од „мекших” аранжмана. Таква врста аранжмана била би добра све док не решимо проблем високог спољнотрговинског дефицита и сервисирања спољног дуга.