Dinar je poslednjih nekoliko dana zaredom konstantno jačao i sada zvanično vredi nešto manje od 105 dinara za jedan evro. Ovu svakako dobru vest obično prati pitanje šta su uzroci ovog obrta i koliko je realno da će to da potraje s obzirom na to da smo se u protekle dve godine „vaspitali” da kurs oko Nove godine znatno raste.

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je jačanje kursa za više od dva dinara izazvala veća ponuda deviza na tržištu od države koja „krcka” 250 miliona evra koliko se zadužila kod komercijalnih banaka kako bi isplatila budžetske korisnike.

– Nikakvog drugog većeg priliva nije bilo i neosnovano je tvrditi da su nam „pomogli” gastarbajteri ili da je to rezultat špekulativnih radnji. Nije verovatno da će jačanje dinara potrajati i tendencija slabljenja domaće valute će se nastaviti. Na srednji rok jačanja nema zbog velikog spoljnotrgovinskog deficita i slabih kapitalnih priliva, što po osnovu direktnih investicija što po osnovu zaduživanja – smatra Nikolić. Novac od prodaje „Telekoma” je sledeći kalendarski momenat kada će dinar da ojača, ali ipak na nešto duži period zbog većeg iznosa.

U finansijskim krugovima se nagađa da i konverzija kredita za „Jat” od 50 miliona evra takođe može biti uzrok jačanja dinara.

Na aktuelno jačanje dinara, po oceni Sonje Miladinovski, člana izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, utiče politika kamatnih stopa, jer je prošle nedelje referentna kamatna stopa ponovo povećana na 11,5 odsto, što će na duži rok od nekoliko meseci uticati na stabilizovanje kursa i kontrolu dalje deprecijacije.

– Drugi razlog su aktuelna kretanja na tržištu, koja na kratke rokove deluju na jačanje dinara, kao što su puštanje velikih indeksiranih kredita uoči kraja godine. To automatski znači konverziju deviza za dinare na tržištu. Tu je i standardno povećanje menjačkog tržišta uoči praznika i pristizanja gostiju iz dijaspore. Veći je i interes profesionalnih investitora za ulaganje u državne dinarske hartije od vrednosti, pogotovo imajući u vidu predstojeće emisije kratkoročnih državnih zapisa pre kraja godine – kaže Sonja Miladinovski.

U Sosijete ženeral banci kažu da do kraja godine možemo očekivati da se poveća tražnja za devizama u realnom sektoru zbog potrebe izvršavanja obaveza prema inostranstvu pre zatvaranja bilansa.

– Očekujemo, međutim, da će trenutna ponuda deviza na tržištu amortizovati očekivanu tražnju do kraja godine i da neće biti prejakih oscilacija kursa u međuvremenu. Kao što se može videti, Narodna banka reaguje pravovremeno u dobrom pravcu, kako kupovinom deviza u poslednjih nekoliko dana, tako i interventnom prodajom deviza, ako bude bilo potrebno, da bi se sprečile prejake promene kursa u toku jednog dana, i uopšte na kratak rok – kaže Miladinovska.

I Goran Nikolić iz Centra za novu politiku smatra da je restriktivna monetarna politika koju vodi NBS i povećanje referentne kamatne stope u nekoliko navrata signaliziralo bankarima kao glavnim tržišnim igračima da neće biti prevelikog prostora za slabljenje dinara.

– Bitna je odluka Narodne banke da u narednoj godini spusti inflaciju na svega 4,5 plus minus 1,5 odsto s 14 odsto koliko će ona, kao preneta inflacija, maksimalno iznositi u prvom kvartalu naredne godine. To znači da će NBS energično braniti i kurs i inflaciju, jer kurs mora biti jak da bi inflacija bila niska. A za tako nešto joj je potrebno i dalje povećanje referentne kamatne stope i intervencije na tržištu. U narednoj godini se očekuje tri milijarde evra investicija, redovna milijarda evra kao i ove godine koju nismo vidljivo registrovali, 700 miliona evra od „Fijata” i ostatak od „Telekoma”. To znači da će NBS imati veće devizne rezerve s kojima će moći da interveniše na tržištu i stabilizuje kurs – kaže Nikolić.

U uslovima stabilnog kursa i niske inflacije za banke će i trezorski i blagajnički zapisi postati atraktivniji.

Po Nikolićevom mišljenju, za dugoročniju stabilizaciju dinara nije zanemarljiv ni politički momenat u narednoj predizbornoj godini kada će vlastima trebati neki jak adut prema građanima. Povećanje plata i penzija u većem iznosu se ne očekuje, a neće biti ni većih kapitalnih investicija sem završetka Koridora 10 i mosta preko Ade, tako da dinar može da bude jači.

J. Rabrenović