Државни дуг ће током целе следеће године вероватно бити у црвеном, упозорили су недавно чланови Фискалног савета. У најгорем случају може да достигне и 55 одсто, иако по закону не би смео да буде већи од 45 одсто бруто домаћег производа. Јавни дуг могао би да се отме контроли, уколико привредни раст догодине буде нула, минус у каси се повећа, а држава ништа не предузме да се то смањи, процењују чувари државне касе. Додатно, задуживања могу да надувају и гаранције која држава даје јавним и државним предузећима.

„Гаранције државе оправдане су у случајевима задуживања за капиталне пројекте, који се, по правилу, спроводе уз учешће и контролу међународних финансијских институција”, наводи се у извештају Фискалног савета. Додају и то да задуживање јавног предузећа код пословних банака за одржавање текуће ликвидности нема обележје развојног кредита. Као пример наводе то што је у Предлогу закона о буџету за 2012. годину планирано задужење јавног предузећа „Србијагас”, а оквирни износ предвиђених гаранција износи готово 70 милијарди динара. При том је чак 40 милијарди динара предвиђено само за одржавање текуће ликвидности предузећа. Ипак, у Министарству финансија објашњавају да је износ задужења „Србијагаса” за које држава гарантује смањен на 25 милијарди динара.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, каже да га чуди то што, како каже, „господи из Фискалног савета није јасно зашто се ово јавно предузеће задужује за одржавање текуће ликвидности, ако је познато да је цена гаса неекономска”.

– Тај износ гарантованих кредита је ипак знатно смањен – додаје Бајатовић. – Али то ме не брине толико колико ме чињеница да је износ за капиталне инвестиције „Србијагаса” у буџету смањен. Срезана су средства намењена за пројекат „Јужни ток”, али су мањи износи предвиђени и за наставак гасификације и измештање гасовода – забринут је Бајатовић.

Ипак, у извештају Фискалног савета подсећа се да свака издата гаранција повећава дуг државе, како је то дефинисано Законом о буџетском систему. Треба водити рачуна и о томе да је вредност новог дуга и гаранција један од критеријума испуњења актуелног аранжмана с Међународним монетарним фондом, додају.

Да је Фискални савет с правом забринут показују подаци о укупном износу кредита за које гарантује држава. Последњег дана прошлог месеца они су износили 2,08 милијарди евра. Чак 1,07 милијарди евра државних гаранција је активирано, што значи да јавна предузећа која су тај новац позајмила више нису у стању да га врате и да тај дуг пада на терет пореских обвезника. Истовремено, активиране гаранције улазе у укупан износ јавног дуга, чак и по критеријуму Мастрихта, који није толико конзервативан као наш Закон о јавном дугу. Према подацима Министарства финансија јавни дуг је већ достигао 44,8 одсто, док је по Мастрихту (дакле кад се изузму неактивиране гаранције) он нешто нижи и износи 42,2 процента. Чини се ипак да је темпо раста гарантованог дуга забрињавајући. Пре само месец дана ниво кредита за које гарантује држава био је за 70 милиона евра мањи.

У Фискалном савету процењују да ће на крају 2011. године јавни дуг највероватније изнад бити границе од 45 одсто и да би Влада требало да предложи одговарајуће мере којима ће ово задужење да врати у законске оквире. Напомињу, ипак, да ће коначну оцену о јавном дугу објавити у фебруару следеће године.

А. Телесковић

----------------------------------------------

Влада даје гаранције за кредите Галенике

Влада Србије преузеће обавезу давања гаранција за динарске дугорочне кредите фармацеутске компаније „Галеника“ у износу од 70 милиона евра, предвиђено је предлогом закона о давању таквих гаранција који је достављен Скупштини Србије по хитном поступку.

Предлог тог закона односи се на давање гаранција Сосијете женерал банци и Ерсте банци (по 10 милиона евра), Уникредит банци (30 милиона евра) и АИК банци (20 милиона евра).

У предлогу закона, објављеном на сајту Скупштине Србије, пише да ће „Галеника“ средства ове четири банке користити за рефинансирање постојећих краткорочних обавеза.

Наводи се да је уговорима о кредиту предвиђено да отплата буде у тромесечним ратама у динарској противвредности, да је период отплате главнице пет година, с почеком од две године, да постоји право превремене отплате кредита без плаћања накнаде и да је накнада за одобрење кредита 0,25 одсто од укупног износа.

Додаје се и да је разлог за доношење овог закона по хитном поступку то што је повлачење средстава и измирење обавеза „Галенике“ условљено његовим ступањем на снагу.

Бета