То што је Влада Србије одложила почетак контроле уплате доприноса у банкама на 1. јул наредне године банкаре није успокојило из простог разлога што их неће спасти посла коме се не радују. Померање примене с 1. јануара на 1. јул неки од њих су једноставно „прочитали” тако да систем није довољно разрађен и да држава свесно оставља све дужи рок да се нејасно разјасни.

Неки други у предстојећим изборима виде разлог за одлагање, односно остављање ове горке пилуле за банке за после избора. Подсећања ради, у Пореској управи су још у октобру, када су изнели став да би контрола уплате пореза и доприноса требало да пређе у банке, рекли да је софтвер спреман и да примена може да почне одмах.

Тврдња порезника да је посао контроле уплате пореза и доприноса добровољан и да није обавезујући банкаре је поприлично насмејала. Јер, предузећу нека банка мора те мора да „пусти” зараде с одбитком плаћених пореза и доприноса држави. Ако неће банка код које фирма сада има рачун, то ће учинити њихова конкуренција.

– Зашто бисмо ми свог доброг клијента препустили неком другом ко ће, наводно, добровољно да обавља овај посао – пита један банкар. – Значи, ипак ћемо морати да прихватимо то да радимо. За нас је битно да наши клијенти код нас имају и рачун, јер ми из тога сазнајемо каква им је кредитна способност, какви су им биланси, шта раде с рачуном…

Банкари кажу да ће њиховим службеницима требати времена да се обуче за поменути посао, а додатно време и обука – коштају. Према њиховом мишљењу, то што је Пореска управа направила софтвер и што тврди да је само једним кликом компјутерског миша могуће скинути припадајући део пореза и доприноса једноставно није тачно. По њима, не постоји само један обрачун, већ више њих, зависно од тога да ли је запослени био на боловању, плаћеном одсуству и слично. Код банкара ништа нема џабе, па је сва прилика да ће се тај трошак превалити на клијенте.

– Стално слушамо да је државна администрација велика и да мора да се сведе у оквире онога што привреда може да поднесе. Па зашто онда држава својој администрацији не направи додатни посао, већ то чини приватној фирми и њеним службеницима. Сем тога, подаци показују да су државне фирме, оне у реструктурирању, највећи дужници. Зашто онда држава ту не заведе ред – пита овај банкар.

Закон о изменама и допунама закона о пореском поступку и пореској администрацији, према оцени банкара, прописао је драконске казне у случају да они „пусте” зараде запослених без плаћених пореза и доприноса. Закон каже да ће се банка која не обустави извршење налога за исплату зарада, поднетог без налога за истовремено плаћање припадајућих пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, казнити новчаном казном у износу који одговара висини неплаћених пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, увећаном за 50 одсто.

Када се узме у обзир да нека фирма треба по основу пореза и доприноса да плати, на пример, 500.000 динара, јасно је да су предвиђене папрене казне.

У Пореској управи кажу да пребацивањем овог посла на пословне банке порезници неће престати да контролишу наплату доприноса. Напротив, тај посао остаје у надлежности Пореске управе, а банке би практично пружале техничке услуге, објашњавају у Пореској управи.

Упитани да ли је Пореска управа на овај начин показала својеврсну слабост, па посао пребацује на друге, порезници кажу да би све било у реду да нису физички десетковани, односно да имају довољно људи који би физички могли да обаве цео посао. Само 700 инспектора је на терену, објашњавају порезници.

Пореска управа, подсећају, последње три године покушава да реши овај проблем, како би се кончано повећао степен наплате доприноса. Новим померањем датума када би банке коначно требало да преузму овај посао отвара се, кажу упућени, могућност даље утаје пореза и доприноса који ће направити још већу рупу у буџету. А потом ће држава повезивањем стажа парама из буџета да крпи рупе запосленима. Незванично се сазнаје да укупни дугови по основу неуплаћених пореза и доприноса износе више од републичког буџета – више од 750 милијарди динара.

Порезници подсећају да је пракса већине земаља у окружењу да овај посао раде управо пословне банке те да нема говора да би оне у Србији тиме изгубиле клијенте. Питање је, међутим, кажу упућени, коме и зашто у овом часу не одговара да банке преузму на себе овај посао и да ли је одлагање за шест месеци наредне године последица предстојећих избора, па нико никоме не жели да се замера.

Незванично се сазнаје да ће и када се измени закон који ће омогућити да порезници обелодане имена 100 највећих дужника бити проблема, јер се очекује да већина њих крене у реструктурирање. У том, као и у случају стечаја фирме, закон налаже да подаци о дуговима не смеју да се износе.