Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергетско освајање Дрине

Енергетско освајање Дрине
Није Дрина крива што на њој нема више хидроелектрана Фото А. Васиљевић

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Сарадња Србије и Републике Српске у области енергетике траје већ одавно, а формално је озваничена 18. марта прошле године, када су њихове владе потписале Меморандум о разумевању у области енергетике. Говорећи о овом акту, министар индустрије, енергетике и рударства РС др Жељко Ковачевић је за „Политику” рекао да су њим дефинисани правци сарадње.

„У првом плану су истраживања и реализација пројеката на реци Дрини, решавање интерконективних веза у циљу обезбеђења сигурног преноса електричне енергије, решавање отворених питања и појачавање пословно-техничке сарадње”, казао је Ковачевић.

Као приоритет, он је навео сарадњу на реализацији пројеката на средњем току Дрине. „Хидроенергетски систем ’Средња Дрина’ обухвата изградњу три хидроелектране (ХЕ) – Рогачица, Тегаре и Дубравица. Према проценама у њих ће се уложити око 900 милиона евра. Важно је истаћи да Италија и Србија већ имају уговорену сарадњу на овим пројектима, односно потписан споразум између ’Електропривреде Србије’ и компаније ’Сећи’. Електропривреде РС и Србије потписале су споразум о сарадњи на реализацији пројекта ’Средња Дрина’, а ако се овај пројекат буде реализовао са Италијом, моћи ће се користити подстицајне мере”, истакао је наш саговорник.

„Имајући у виду све наведено, као и чињеницу да су ХЕ на средњем току реке Дрине, у делу где је иста граница са Србијом и неопходна рaсподела хидропотенцијала, влада РС се определила да пројекте на средњем току Дрине уради са Србијом. Сада се траже модалитети сарадње у које би се укључила и РС на обострано задовољство”, казао је Жељко Ковачевић.

Осврћући се на оспоравања из Федерације БиХ – да РС и Србија не могу да граде ХЕ на Дрини без одобрења заједничких органа БиХ. „Ово су чисте бесмислице, јер сва имовина на територији ентитета је, према Дејтонском споразуму, његово власништво. Осим тога, концесије су у искључивој надлежности ентитета”, поручио је министар Ковачевић.

Говорећи о испоруци струје у специфичним ситуацијама, Ковачевић је рекао да „Електропривреда РС” сваке године потписује Уговор о пословно-техничкој сарадњи са „Електропривредом Србије”.

„Уговором се регулишу питања од заједничког интереса – међусобне испоруке електричне енергије ради снабдевања купаца на дистрибутивном нивоу у пограничним подручјима, међусобне испоруке електричне енергије ради оптималног коришћења хидроенергетског потенцијала ХЕ ’Вишеград’ и ’Бајина Башта’, обрачун, фактурисање и начин плаћања испорука електричне енергије.Овим уговором се не регулишу испоруке електричне енергије у хаваријским ситуацијама, већ се кад настану такве неприлике у директном контакту уговарају вредности – снага, енергија и цена енергије. Досадашња сарадња електропривреда Србије и Републике Српске је била добра и успешна”, објаснио је Жељко Ковачевић.

Говорећи о значају енергетике, министар Ковачевић је рекао да је „земља без енергетике, као човек без ваздуха”, односно осуђена на пропаст или умирање. Због тога је, додао је он, РС укључена у израду регионалне стратегије развоја енергетике коју спроводи Секретаријат енергетске заједнице у Бечу.

„Најзначајнија улагања – 700 милиона евра – биће у трећи блок Термоелектране ’Угљевик’, а партнер нам је ’Комсари енерџи’. У термоелектрану ’Станари’, компаније ЕФТ и ’Донфанг електрик корпорејшн’ из Кине, уложиће 400 милиона евра.Упркос противљењу градоначелника Фоче Здравка Крсмановића, у горњем току Дрине саградићемо ХЕ ’Бук бијела’. На реци Босни биће направљено неколико ХЕ у које ће норвешка компанија ’Технор енерџи’ инвестирати 280 милиона евра. Планирано је да у енергетику до 2030. године са иностраним партнерима уложи 11,5 милијарди марака или 5,88 милијарди евра”, навео је Жељко Ковачевић.

Боро Марић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.