Економија
Фабрис: Треба спречити нагли пад динара
БЕОГРАД - Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис изјавио је данас да губљење вредности динара према евру протеклих дана није изненађујуће, али да би било лоше ако домаћа валута нагло ослаби у кратком временском периоду.
„Мислим да није ништа лоше што динар у одређеној мери губи на вредности, међутим, оно што није добро то је да дође до наглог губљења вредности динара у кратком року”, истакао је Фабрис за Танјуг.
Према речима Фабриса, слабљење динара није неочекивано јер је у условима када Србија има висок спољнотрговински дефицит, висок буџетски дефицит и инфлацију већу него што је инфлација у еврозони, „јасно да је јачање домаће валуте неодрживо и да је било само питање дана када ће домаћа валута ослабити.„
„Имајући у виду све ове факторе нама је апсолутно нужно постепено губљење вредности динара, али понављам није потребно да се оно деси у кратком року јер може довести до неких негативних очекивања по питању кретања девизног курса, панике и притиска на још већи раст нивоа девизног курса”, истакао је он.
Фабрис је подсетио да је Србија претходну годину завршила са нивоом девизног курса нижим од курса којим је почела 2011, односно динар је ојачао, „и било је јасно да то није било природно јачање динара”.
Он је оценио и да је Народна банка Србије (НБС) свесна да је одређено губљење вредности динара нужно, али да неће дозволити да динар нагло изгуби на вредности у кратком року.
Губљење вредности динара биће контролисано „јер све што је брзо и нагло, када је у питању девизни курс, увек носи ризик да се отргне контроли и да има много веће нежељене последице”, тврди Фабрис.
Професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић сматра је да нема другог решења за смиривање девизног тржишта осим да НБС у што већем обиму интервенише продајом евра.
„НБС нема алтернативу осим да интензивно интервенише и смири девизни курс”, казао је Ђукић за Танјуг и нагласио да су у овом тренутку сувишне било какве спекулације да ће за те намене у овој години НБС утрошити милијарду евра из девизних резерви.
Ђукић није могао да изнесе пројекције да ли ће доћи до смиривања курса или не, али је поновио да ће стабилизација курса динара стриктно зависити од обима интервенције НБС на девизном тржишту.
Он је рекао да се, поред психолошких фактора, „страха који је завладао добијањем информације да аранжман са ММФ неће бити закључен до формирања нове владе, створила и додатна нервоза код инвеститора због чињенице да еврозона улази у рецесију”.
На питање, у каквој су корелацији стабилност банкарског система и девизни курс, Ђукић је казао да ће се „ако се девизно тржиште не смири, повећати број клијента који касне у отплати кредита и удео ненаплативих зајмова ће јако много да порасте”.
„Већ су пословни људи то тако протумачили и девизно тржиште је одреаговало на начин како је одреаговало, врло нервозно. Утолико је требало да интервенција НБС буде обимнија да би се спречило полупанично реаговање инвеститора, да би се стабилизовало очекивање оних који су уложили средства у државне хартије од вредности”, оценио је он.
Извршни одбор НБС одлучио је 9. фебруара да задржи референтну каматну стопу на нивоу од 9,5 одсто, а коментаришући ту одлуку Ђукић каже да је она такође у директној вези са смиривањем ситуације на девизном тржишту.
„Првобитно је било најављено да ће доћи до смањивања референтне стопе и то је сигурно још више утицало на чињеницу да се поремети девизно тржиште, јер страни инвеститори у условима смањења референтне каматне стопе нису спремни да држе у свом портфељу државне хартије од вредности, нити хартије од вредности централне банке”, казао је Ђукић.
„Инвеститори вагају на релацији, курс - каматна стопа и у условима неизвесности, када виде да је НБС доследна у смањењу каматне стопе, велики број њих бежи у евро, док не види каква ће ситуација да буде”, објаснио је овај економиста.
Динар ће се, иначе, опоравити у понедељак, после петодневне тенденције пада вредности према евру и званична средња вредност износиће 108,2612 динара за један евро, објавила је Народна банка Србије.
Домаћа валута ће тако у понедељак ојачати 0,8 одсто према евру, без интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту.
У току ове седмице НБС је два пута интервенисала продајом укупно 78,5 милиона евра на девизном тржишту, да би спречила превелике дневне осцилације курса.
Објашњење НБС за велики пад динара од понедељка, 6. фебруара, до петка 10. фебруара, је да су кретања на девизном тржишту била „иницирана” нешто већом тражњом домаћих предузећа за девизама, углавном због већег од уобичајеног увоза енергената, али су у последња два дана „под значајним утицајем привремених психолошких фактора.„
Централна банка је истакла да је спремна да учини све што је неопходно да спречи претеране краткорочне осцилације и обезбеди стабилност девизног тржишта у Србији.
„Девизне резерве од 12,1 милијарде евра, колико су износиле на почетку године, су више него довољан гарант способности за то”, наведено је у саопштењу НБС.
Динар је од почетка ове године био је најјачи 11. јануара, када је средњи курс износио 103,6922 динара за евро, а најслабији јуче када је пао на историјски.
Последњи коментари
Pa upravo zbog slabog dinara i konstatnog slabljenja i imamo najvisu inflaciju u Evropi i stalni rast svih cena, Svako ko kaze da je nuzo i pozelljno, cak i idealnoi da dinar slabi ne misli dobro svim ljudima koji bitisu u ovoj zemlji. Sta je to dobro doneo pad dinara od oktobra 2008 za vise od 40%, samo vise cene, nove nezaposlene, bedu, bezperspektivnost i stalno nova otpustanja radnika. Ne bude li se hitno dinar ojacao na 100 za euro, i da prestane NBS da ga namerno srozava preko sve nize referentne stope, ako se to ne desi i ostane ovaj nivo od 108 i vise prezaduzena i privreda i gradjani idu u totalni kolaps, i proizvodnju imamo preskupu zbog inputa jer je dinar slab. Slabljenje dinara od 2008 je ovde pokosilo privredu, jedino odgovara tajkunima milosevicevim koji su se i 90-tih i danas bogatili na bezvrednom dinaru., jer kada je dinar slab kao danas, nemaju konkurenciju, sto njima i jeste cilj, i u tome imaju pomagace iz NBS., koji rade za njih to jest da dinar bude sto slabiji..
@ ogi og, ali recimo u EU ne postoji carina na robu siroke potrosnje ili bilo kakve druge robe ?
Ako profesore mora valjda će da otopli dosta je držan na led a ima onih koji su ga skrojili i oni nebi voleli da se povredi na njihovu štetu.







