Економисти Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) били су оптимистичнији од наших политичара и економиста, израчунавши да ће раст бруто домаћег производа у Србији ове године бити 2,4 одсто. Према оцени те угледне међународне финансијске институције, наша земља ће, у конкуренцији свих бивших југословенских република, имати највећу економску експанзију.

Државни званичници досад су у јавним наступима углавном преписивали процену Међународног монетарног фонда, која показује да ће раст привреде достићи 1,5 процената. Критичари власти углавном се хватају за песимистичну прогнозу Уникредит групације, по којој ће и ове године Србија остати у минус зони (пад од 0,5 одсто). Још тежу судбину нашој земљи недавно је прорекао нобеловац Џозеф Стиглиц, оценивши да нас боља економска будућност чека тек 2013. године.

Којој прогнози да верују грађани Србије? Оној која им се највише свиђа, јер су у периоду опоравка прогнозе субјективна ствар, нашалио се економиста Владимир Вучковић. У билтену „Макроекономске анализе и трендови”, у коме је овај стручњак ангажован, изгледа да највише верују Међународном монетарном фонду, јер се њихове процене за ову годину управо заснивају на економском расту од 1,5 одсто.

– Није искључено да ће он бити и већи, али тренутно то не могу са сигурношћу да тврдим – објашњава наш саговорник.

На питање шта је то што ће у највећој мери погурати раст БДП-а, односно свега што ће се у нашој земљи произвести за годину дана, укључујући и услужну делатност, Вучковић одговара:

– Индустријска производња је прошле године доживела велики пад. Од почетних 25 одсто, колико је износио почетком године, на крају се пад свео на око 12–13 процената. Довољно је да се прерађивачка индустрија благо опорави и да статистичари то евидентирају као бољитак – објашњава Вучковић.

Он додаје да ће ове године узданица раста бити и сектор грађевине, али да то никако неће бити трговина и услуге, као што је то била пракса ранијих година, јер економисти МАТ-а ове године предвиђају пад потрошње.

И док је економија од 2000. у просеку расла по стопи од 5,5 одсто, стручњаци упозоравају да је то време прошло, али и да постојећи модел раста мора да се мења. Јер, онај заснован на високом приливу страних инвестиција али и експанзивном расту сектора услуга (саобраћај, телекомуникације, трговина, угоститељство) отишао је у историју. Економисти предлажу окретање ка стратегији која ће повећати извоз, али и наставак политике смањења државних трошкова.

Милојко Арсић, сарадник „Кварталног монитора”, публикације професора Економског факултета који се такође баве прогнозама, такође највише верује ММФ-овој процени.

– Ипак, привредна кретања у Србији у највећој мери ће зависити од ситуације у Европи – резервисан је наш саговорник.

Он, такође, сматра да ће носиоци благог развоја ове године бити индустријска производња, грађевинарство, али и сектор пољопривреде.

Много ствари је још неизвесно да би се направила прецизна рачуница, додаје. Још се тачно не зна колико ће аутомобила произвести „Фијат Србија”, колико ће станова бити изграђено, да ли ће неки важни инфраструктурни пројекти бити завршени.

А кризна година која је за нама можда је најбољи сведок колико стручњаци могу да оману у проценама. За оне са слабијим памћењем, ММФ је уочи кризе амбициозно прогнозирао да ће Србија 2009. године забележити раст од чак шест процената. Стварност је касније демантовала стручњаке па су позитивна очекивања преполовљена. Тако смо крајем 2008, када се кројио буџет за прошлу годину, рачуницу заснивали на расту од три одсто, иако је многима било јасно да ће бити испод нуле. Уз неколико прекрајања државне касе, опет водећи се пројекцијама светских стручњака, лане смо стигли и до пада од четири одсто. На крају године, према подацима Републичког завода за статистику, пад БДП-а био је 2,9 одсто.

Ако је за утеху, није само српским економистима прошле године лоше ишла економска математика. Криза је свима помрсила рачуне, па су оманули и многи светски стручњаци.