У Београду је у последње две године издато 88 грађевинских дозвола, у Новом Саду 644, у Шапцу 398, а у Врању је само током 2011. године издато 16 дозвола.Огромне несразмере између градова у брзини и боју издатих дозвола, према објашњењу Оливера Дулића, министра животне средине и просторног планирања, узроковане су непостојањем планске документације и капацитетом локалне администрације.

Али, пошто су све локалне самоуправе у некој од фаза доношења локалних просторних планова, он очекује да ће Србија до краја ове године бити „покривена” плановима, што је предуслов за брже издавање грађевинских дозвола.

–У Београду, у коме се највише гради, има много нерешених имовинских односа. До краја ове године он ће добити план генералне регулације, на основу кога ће моћи да се издају грађевинске дозволе – рекао је јуче Дулић на округлом столу посвећеном двогодишњици примене Закона о планирању и изградњи и најавио, без обзира на све примедбе, да се тај пропис више неће мењати.

Он сматра да су законска решења добра и да она нису зауставила издавање грађевинских дозвола.

– За драматичан пад грађевинског сектора искључиво је крива мала потражња и велика економска нестабилност– истакао је Дулић.

Привредници су указали да Србија стране инвеститоре може привући само ако им понуди квалитетније и јефтиније услуге од суседних земаља. Али упркос томе, како је реко Ернст Боде, члан Националне алијансе за локални економски развој, наша земља се по брзни издавања дозвола и даље налази на самом дну годишње листе Светске банке.

Министар је на то одговорио да је овим законом скраћено време и умањен број процедура, али се њиме не може утицати на цену издавања дозволе. Јер, како је објаснио, код нас у трошкове улази и цена накнаде за изградњу инфраструктуре, док се у другим земљама обрачунавају само административне таксе.

– Нисмо земља која може унапред да гради инфраструктуру, па после да је наплаћујемо, и зато ћемо још дуго бити на дну те листе – рекао је Дулић.

Игор Павличић, градоначелник Новог Сада, потврдио је да је скраћено време за добијања дозвола, али да је администрацији требало времена да се ухода. Он је навео да су током прве године примене закона дозволе издаване за 90 дана, али је у последње две године време преполовљено.

– Када имате праве људе на одговорним местима, проблеми се брже решавају. У супротном, предмети се остављају по страни – рекао је Павличић.

Управо то држање предмета у фиокама, односно нечињење и ћутање администрације, према речима Аце Поповића, из Привредне коморе Србије, инвеститоре увлачи у стечај и прави од њих таоце банкарског система. И Драгана Чукић, директорка „Делта рил естејта”, сложила се да администрација не поштује рокове и навела да још никада нису завршили сву „папирологију” у законском року.

– Свесни смо да немамо савршену администрацију, нисмо одрасли у Швајцарској или Шведској. Од степена неконтролисане корупције дошли смо у ситуацију да администрација бежи од посла да не би била оптужена за корупцију. Хиљаде је службеника који беже од решења проблема, јер неће да заврше у затвору – одговорио им је Дулић.

Представници „Делта рил естејта”, Луке Београд, адвокатских канцеларија и консултантских кућа, највише су са министром полемисали око конверзије права коришћења земљишта у право својине. Скренули су му пажњу да је администрација ову новину прилично неспремно дочекала, да је инвеститорима требало дати могућност избора да ли ће остати корисници или ће стећи својину на земљишту, и да није дефинисана стопа по којој ће се вршити конверзија.

Дулић им је одговорио да је уредба три пута мењана да би тај поступак био поштен, предвидив и ефикасан. Он сматра да се у томе успело и да цена конверзије не би требало да буде сметња за даље планирање инвестиције.

– Сва питања се своде на једну тачку, а то је Лука Београд. Позивам Луку Београд да уђе у поступак конверзије или да сачека другу власт, која би укинула конверзију – рекао је Дулић.

Из Луке су му одговорили да су захтев поднели, али им је превисока цена од 2,5 милијарди евра, колико је лицитирано у медијима да треба да плате на име конверзије. Дулић се није сложио са том проценом и није хтео више да полемише.

М. Авакумовић

-------------------------------------------------------------

Кредиту у швајцарцима продужити рок

Корисници кредита који имају проблем са отплатом кредита индексираних у швајцарским францима требало би да са својом банком договоре продужење рока отплате чиме би се месечна рата умањила, саветује портал каматица.ком.Притоме би требало да инсистирају да банка не наплаћује трошкове накнадне обраде, да се не повећава камата и не мењају услови превремене отплате.Аналитичари овог портала подсећају да већина банака у Србији још није понудила предлоге решења којима би својим дужницима олакшала отплату.

За пример који илуструје овакав начин превазилажења проблема узет је кредит од 20.000 франака, одобрен на десет година, са каматом од 8,5 одсто. Кредит је отплаћиван четири године. Остало је још шест година отплате, а остатак дуга износи 13.500 франака. Када би корисник кредита продужио отплату са шест на осам година месечна рата би му била мања за 53 швајцарских франака, односно за 4.500 динара по тренутном курсу, а укупно би за ову олакшицу платио 840 швајцарских франака више. Када би продужио отплату на 10 година, месечна рата би му била мања за око 80 швајцарских франака, односно за око 6.720 динара.

Грађани би, уколико имају проблем, требало да са банком која им је одобрила кредит, договоре продужење рока отплате, и то по шеми у овом примеру.„Мало је вероватно да ће банке саме понудити фиксирање рата у динарима или еврима. Чак и да понуде такво решење, већ сада је проблем месечне отплате велики”, упозоравају аналитичари.

Предлог ’каматице’ за кредит у швајцарцима је да се пре свега грађани информишу редовно о дешавањима као и да реагују уколико се каматна стопа кредита повећа без разлога.

У Србији је проценат оних који имају кредите у швајцарским францима 12 одсто, што је далеко мање него у неким земљама региона, попут Хрватске и Мађарске где је овај број значајно већи и износи 40 одсто.Владе тих земаља су наредиле банкама да фиксирају обрачунски курс франка, а разлику наплате касније. У Србији није донета таква мера, уместо тога гувернер НБС Дејан Шошкић дао је неколико предлога – продужење рока кредита када је то могуће, фиксирање рате на неки одређени период, а након тога настале разлике распоредити на преостале рате, конверзија преосталог дуга кредита у другу валуту.

Централна банка Швајцарске је увела оквирну вредност франка од 1,2 франка за евро у оквиру које ће мерама одржавати курс и може се очекивати да тај оквир буде фиксиран на годину дана.Портал каматица.цом оцењује да се и поред тога „не може очекивати да ће франак значајно почети да пада у односу на евро све док се у ЕУ не превазиђе дужничка криза”. „Прогностичари очекују веома благи пад. Даљи раст франка економије најразвијенијих европских земаља тешко би могле да истрпе”, указују аналитичари овог портала.

Танјуг