Гувернер: Не смемо више да се задужујемо

Државни дуг Србије последњих година расте и достигао је границу коју не би смео да пређе, упозорио је јуче гувернер Дејан Шошкић учествујући на Рајфајзеновој пословној конференцији. Коментаришући најновије задуживање од милијарду долара продајом обвезница на међународном тржишту, први човек централне банке није спорио да то јесте успех за Србију.

– Први пут издајемо такве хартије од вредности и то на 10 година, а о поверењу инвеститора речито говори податак да је тражња била два пута већа од понуде – казао је гувернер и одмах затим упозорио да Србија убудуће мора да води рачуна како се задужује, јер је достигла границу после које ће морати да повећава раст привреде уколико жели поново да позајмљује новац у иностранству.

Законом о буџетском систему, иначе, дефинисано је да државни дуг не може да пређе ниво од 45 одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што као привреда створимо за годину дана. Према подацима Министарства финансија учешће јавног дуга у БДП-у на крају августа износило је 41,7 одсто.

Међутим, Павле Петровић, председник Фискалног савета, израчунао је да ће најновије задуживање државе, издавањем еврообвезница на међународном тржишту, повећати јавни дуг на 43,5 одсто БДП-а. Тиме ће се Србија приближити горњој граници од законом дозвољених 45 процената.

– Веома је важно да одрживост јавног дуга прати одрживи раст привреде и уколико се то не усклади, јавни дуг ће премашити дозвољену границу – казао је Петровић.

Фискалним правилима која су унета у Закон о буџетском систему су, осим нивоа до ког држава може да се задужује, унета и нека ограничења потрошње, па се тако предвиђа да се у наредних неколико година минус у државној каси смањи на један одсто.

– Дефицит буџета у 2012. години ће бити снижен у односу на ову годину и усклађен са фискалним правилима – рекао је Петровић новинарима у паузи конференције.

Касније, међутим, док је учествовао на панелу, професор Петровић је из публике добио другачије питање. Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, упозоривши да европске земље мењају процену привредног раста за следећу годину, питао је шта ће се догодити уколико догодине економски раст у Србији буде нижи од три одсто и уколико будемо били сведоци тромог опоравка. Иначе, првобитно је било планирано да економска активностдогодине порасте за четири одсто.

– Уколико стопа раста ипак буде три одсто, Србија би у складу са законом, могла догодине да дозволи и нешто већи фискални дефицит. Међутим, уколико у наредних неколико година будемо сведоци тромог опоравка, онда то себи нећемо моћи да приуштимо, већ ће потрошња морати значајније да се смањује, како јавни дуг не би прешао законом дозвољене оквире – објаснио је Петровић.

Министар економије Небојша Ћирић сматра да буџетски дефицит треба финансирати дугорочним, а не краткорочним задуживањем. Зато је и нагласио да издавање дугорочних хартија од вредности на међународном тржишту не представља увод у грчки сценарио у нашој земљи.

– Кризни сценарио попут оног у Грчкој подразумева немогућност државе да враћа дугове, што са Србијом није случај. Ми смо једна од ретких земаља која је у условима економске кризе побољшавала кредитни рејтинг два пута – сматра министар економије.

Привредници, са друге стране не мисле да држава тако чврсто треба да се држи законских ограничења када је о висини јавног дуга реч. Тако, на пример, Топлица Спасојевић, власник ИТМ групе, предлаже да се дозвољена граница државног задуживања повећа. То види као један од начина да се поспеши економски опоравак.

– Постављени ниво од 45 одсто бруто домаћег производа је јако низак – каже Спасојевић и додаје да држава мора да повећа капитална улагања.

На питање да ли му искуство показује да се новац од задуживања у те сврхе и користи, наш саговорник каже:

– Искуство, нажалост, показује другачије, али требало би на неки начин условити да је повећање нивоа јавног дуга могуће једино уколико ће се тај новац користити за капиталне инвестиције.

Да је државним улагањима могуће подстаћи приватне инвестиције сматра и Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Србији. Учествујући на панелу о ефектима монетарне политике он је подсетио како ребалансом, односно прекрајањем државне касе новац намењен капиталним улагањима врло често оде у текућу потрошњу, односно за плате и пензије.

----------------------------------------------------------------

Једноцифрена инфлација

Инфлација ће до краја године бити једноцифрена, уверен је гувернер Дејан Шошкић. Додаје и да очекује да у првих шест месеци следеће године раст цена не пређе пет одсто. Иако су ове године инфлацији највише кумовала поскупљења цене хране, гувернер догодине не очекује такав сценарио. Исто мисли и Миодраг Костић, власник МК Комерца. Цене хране у Србији ће падати по стопи од 10 одсто што ће битно утицати на смањење инфлације, процењује он.