Шефови највећих банака избегавају да се експлицитно изјасне о оптужби премијера Мирка Цветковића (изреченој у далеком Њујорку на конференцији УН о светској економској кризи) да су банкарске марже у Србији и до седам пута веће него у матичним земљама тих банака, што је довело до пада привредне активности у земљи, као и њене конкурентности.
– Изјава премијера не може се посматрати одвојено од активности и изјава Народне банке на исту тему – каже Владимир Чупић, председник Извршног одбора Хипо Алпе-Адрија банке и зато „с пажњом очекује став гувернера”.

Чупић подсећа да је висина камата у Србији одраз укупног ризика земље, специфичног ризика конкретних клијената и рестриктивности монетарне политике: „Иницијативу премијера да на глобалном нивоу треба разрадити механизме координације подршке земљама у развоју сматрам корисном, јер је то добар начин да се поспеши конкурентност привреда у развоју”.
На премијерову придику банкама реаговао је и гувернер НБС Радован Јелашић образложењем зашто су кредити толико скупљи у Србији. Гувернер каже да за то има неколико разлога. Пре свега недостају домаћи извори кредитирања, а гувернер као пример наводи штедњу. За разлику од раније када је штедња у просеку расла око 100 милиона евра месечно, у овој години толико је порасла за пет месеци. Као други разлог, гувернер је навео смањену ликвидност предузећа, а као трећи – да и држави због дефицита требају додатна средства.

– У таквим околностима најважнији извор за кредите јесте инострана штедња преко задуживања банака у иностранству. Тренутно, тамо се новац може добити по камати од четири-пет одсто, у зависности од дужине периода на који се задужују. То је за банку само цена извора новца, на коју она када позајмљује новац додаје своје трошкове, калкулише ризик и слично – навео је Јелашић.
Гувернер подсећа да пут до јефтинијег новца води, пре свега, преко веће домаће штедње. Рецимо, да грађани врате у банке милијарду евра, колико су повукли прошле године у октобру под утицајем неосноване и намерно изазиване панике. Добра вест је да се девизна штедња постепено повећава и да је сада поново прешла пет милијарди евра. Уз то, да би новац био јефтинији и Србија мора да има бољи кредитни рејтинг, али и да услови на светском финансијском тржишту постану повољнији.

– Марже се разликују у зависности од тога која је банкарска услуга. Код раније одобрених хипотекарних кредита, на пример, банкарска маржа је углавном близу европског нивоа, док су код минуса по текућем рачуну или код кеш кредита марже у Србији знатно више него у неким другим земљама региона – закључио је гувернер.
– Зашто тек сад у јеку кризе влада отвара тај проблем? – пита професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић.

– У Србији су марже годинама знатно више него у осталим земљама, иако су очекивања политичара била да ће се доласком страних банака оборити камате. Постоје економске методе помоћу којих може тачно да се утврди у којој мери постоји конкуренција у Србији и да се направи поређење са другим земљама. Али до сада такву студију нико није наручио – каже Ђукић.

Б. Думић