Небројано пута се јуче презнојио Драгољуб Вукадиновић, први човек горњомилановачког „Металца”, када је у фабрици четири сата држао састанак са само једном тачком дневног реда: шта ако динар настави да пада. Његови пословни планови се у последње време заснивају на принципу „пиши, бриши”, јер таман када је почетком године у рачуницу унео курс од 90 динара за евро, морао је поново да подвуче црту, у руке узме дигитрон и опет „везаних очију” заигра „ћораве баке” са курсном листом.

– Од 15. јануара калкулишем са курсом од 95 динара за евро, а од почетка фебруара мораћу и тај износ да увећам за пет динара. Питајте било кога ко се бави производњом и сви ће вам рећи да су и више него забринути. И онда се на привреднике апелује да не смањују плате и да чувају радна места. Не требају нама субвенционисани кредити са каматом од пет до шет одсто ако инфлација и курс расту. Ко нама може да гарантује у овом тренутку да курс неће прећи границу од 100 динара за један евро? – забринуто пита Вукадиновић.

Овом пословном човеку није јасно ни то како суседне државе, попут Македоније, Хрватске или Црне Горе, могу да држе инфлацију под контролом, а наша централна банка је потрошила огроман новац из девизних резерви, а да, како каже, привредници нису осетили позитивне ефекте одбране динара.

И комшије на мукама

Ипак, без обзира на то што се нама наша мука чини као најтежа, ситуација ни у региону није много боља. Чешка круна је, према подацима Горана Николића, сарадника Привредне коморе Србије, од Нове године пала 4,3 одсто, мађарска форинта склизнула је осам процената, пољски злот 6,5 одсто, леј у Румунији је пао 6,7 процената. Таласу регионалне нестабилности изгледа да је најбоље одолела хрватска куна, која је у том периоду ослабила само један одсто. Истовремено, динар је ослабио седам-осам одсто.

Родољуб Драшковић, директор концерна „Свислајон Таково”, такође, признаје да му је ових дана хиперинфлација један од највећих страхова.

– Хаос је неминовност уколико неко не преузме одговорност. Очигледно је да се трошењем девизних резерви не може решити проблем курса, јер ће се тај новац истопити и тек онда ће уследити дестабилизација – уплашен је Драшковић.

На питање шта је онда решење наш саговорник одговара да „види спас у увођењу двојне валуте”. Да може да седне у фотељу гувернера Радована Јелашића, то би му био први потез. Јер, није му јасно, додаје, зашто би он, као извозник, уопште морао да мења евре у динаре како би исплатио зараде радницима и платио порез. Сматра да би увођење евра помогло домаћим привредницима.

Стручњаци објашњавају да је кристално јасно шта је евро у последњих неколико месеци погурало на горе. Недостатак девиза на тржишту ослабио је националну валуту, па ће и даљу судбину динара кројити само страни капитал, на који по свему судећи нећемо моћи да се ослонимо. И док привредници, па и поједини економисти оштро критикују монетарну политику коју води Народна банка Србије, има и оних који подсећају да је у тренутној ситуацији позиција централне банке прилично незавидна.

Разрока политика

Према речима Миладина Ковачевића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, Народна банка Србије сада једно око мора да држи на девизним резервама, а друго на курсу.

– Ово је као у оној јеврејској пословици „Учини – Бог те убио, не учини – Бог те убио”. Пред гувернером су два супротстављена циља. Када би у централној банци знали да ће бити прилива капитала, онда би посегли за ригиднијим трошењем девизних резерви. Овако, предузетници куцају на погрешна врата јер девизне резерве не служе да би се чувала ликвидност појединих предузећа и тај новац не може да буде жртвован за тај циљ. Привредници сада једноставно шаљу поруку гувернеру да бесомучно троши девизне резерве на одржавање њима прихватљивог нивоа националне валуте – објашњава наш саговорник.

На питање на која врата онда привредници треба да покуцају, Ковачевић одговара да решење види у субвенционисаним кредитима које ће комерцијалне банке, уз гаранцију државе, понудити привреди од почетка следећег месеца. Сарадња државе, банкарског сектора и Народне банке Србије може да утиче на повећање ликвидности. У оваквој ситуацији, НБС једноставно мора да користи девизне резерве како би спречила велике осцилације на девизном тржишту. Иако је од почетка октобра на одбрану динара потрошено око 1,5 милијарди евра, тренутно је то основни инструмент у спречавању дестабилизације.

– До августа прошле године централна банка је на курс утицала преко обавезних резерви банака и референтне каматне стопе. Међутим, у међувремену се ситуација променила. Девизним резервама се сад спречавају шокови које могу изазвати шпекулативни удари на девизном тржишту и балони очекивања – објашњава Ковачевић.

Горан Николић, сарадник Привредне коморе Србије, истиче да је крајње време да почнемо да повлачимо средства из стендбај аранжмана који је недавно нашој земљи одобрио Међународни монетарни фонд. Износ од 402,5 милиона евра требало би користити за одбрану курса.

– И не само то. Држава мора да затражи троструко већи износ средстава. Јер, ако би Народна банка Србије успела да одржи курс на нивоу испод 100 динара, инфлација би ове године била испод 10 одсто, што је прихватљива мера – израчунао је Николић.

Гувернер не кроји динар

У Народној банци Србије, како кажу, знају да се размишља о курсу, јер он није само производ монетарне политике, већ свега што се дешава у земљии иностранству.

– На ситуацију на међународном финансијском тржишту не може да се утиче, али у земљи може и мора да се уради све како би се умањиле негативне последице, између осталог и последице мањег прилива девизних средстава из иностранства. А то значи, везано за курс, да НБС очекује да се размишља о смањивању јавне потрошње, односно да у складу са реалним приликама буџет буде рестриктивнији и адекватније структурисан, а мањак у каси финансиран задужењем на тржишту.Да се размишља о повећању страних директних инвестиција, повлачењу већ одобрених повољних кредита, уговарању и добијању нових свежих средстава од међународних финансијских институција, наставку приватизације, мањем коришћењу нових кредита за финансирање потрошње….Дакле, о ономе што ће обезбедити девизни прилив за финансирање текућег дефицита. Све су то механизми за очување вредности динара, што их буде мање и што буду мање ефикасни биће већи притисак и на курс и на девизне резерве – објашњавају у централној банци.

Додају и то да НБС трошењем девизних резерви неће бранити одређени нереални ниво курса, као и да својим учешћем настоји пре свега да обезбеди несметано функционисање девизног тржишта и да привреда увек може да дође до девиза потржишној цени.

–То је радила и када је евро вредео 76 динара, а привредници тражили виши курс, тврдећи да извозници само због курса нису успешни и да трпе милионске губитке. Када се разноразним троцифреним цифрама лицитирало по медијима, укључујући и неке економисте и привреднике, колико евро реално треба да вреди, никоод привредника који су данас најгласнији критичари није се јавио да каже да је то крајње неповољно за привреду – подсећају у Народној банци Србије.