ХРТ: Ина тужи Србију

Хрватска нафтна компанија Ина на суду у Београду тражи поврат 167 бензинских пумпи или 117 милиона евра, као и 90 милиона евра изгубљене добити због њиховог присвајања продајом руском „Лукојлу”, јавила је Хрватска радио-телевизија (ХРТ).

ХРТ извештава да је српска влада бензинске пумпе присвојила и заједно са „Беопетролом” продала руском „Лукојлу” и истиче да у Србији нико не жели да коментарише случај.

Из Ине тврде да не одустају од тужбе и да су спремни за наредну расправу у септембру.

У време продаје „Беопетрола” „Лукојлу” на челу српске Агенције за приватизацију био је садашњи премијер Мирко Цветковић, извештава ХРТ.

Бивша саветница за енергетику у влади Србије Зорана Милановић сматра да је продаја била проблематична, али да „'Лукојл' није крив и нема проблем, већ проблем има српска страна”.

Судски спор могао би да траје годинама, а српска влада се у уговору с „Лукојлом” обавезала да ће сносити евентуалне судске трошкове, извештава ХРТ.

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------------------

Адвокат: Тужба ИНЕ против Србије правно неуредна

БЕОГРАД - Ново рочиште у спору по тужби хрватске нафтне компаније ИНА против државе Србије заказано је за 17. септембар у Привредном суду у Београду, рекао је данас за Бету адвокат Сава Анђелковић који у том спору заступа Акцијски фонд Србије.

Анђелковић је истакао да је правно неуредна тужба којом ИНА тражи одштету због продаје београдског предузећа Беопетрол, које је пре распада заједничке државе СФРЈ било у саставу ИНЕ.

ИНА се две године суди са Агенцијом за приватизацију Србије, Акцијским фондом и руским Лукоилом, садашњим власником Беопетрола, и тражи да јој се врати 167 бензинских пумпи или исплати 117 милиона евра, за колико је Беопетрол продат 2003. године, као и 90 милиона евра изгубљене добити.

„Тужба ИНЕ нема правно утемељење јер не постоји важећи пропис на којем се заснива”, истакао је Анђелковић.

Он је објаснио да Србија и Хрватска још нису ратификовале билатерални споразум о враћању имовине која је остала на територији друге државе, а на снази су и даље уредбе обе државе о имовини приватних предузећа и грађана у складу са којима је и обављена продаја Беопетрола.

„У Хрватској се воде слични поступци као што је спор који ИНА води у Србији и тамошњи судови поступају на исти начин као и у Србији, позивају се на важеће државне уредбе јер не постоји правна пракса на коју би се позвали”, рекао је Анђелковић.

Последње рочиште у Привредном суду у Београду по тужби ИНЕ одржано је крајем маја ове године. Тада је правни заступник Агенције за приватизацију Зоран Обрадовић оспорио наводе тужбе, наводећи да нису прецизиране одредбе уговора о продаји Беопетрола које ИНА сматра ништавним.

Уговором који је Акцијски фонд Србије, као продавац 79,5 одсто капитала Беопетрола, потписао са Лукоилом предвиђено је да све евентуалне трошкове везане за оспоравање прође Беопетрола сноси држава Србија.

ИНА је у новембру 2001. године, поднела тужбу тадашњем Трговинском суду у Београду против Беопетрола АД Београд, као правног следбеника ДП Беопетрола и ДП ИНА-Београд, и против Републике Србије.

У тој тужби ИНА је навела да је због некоришћења бензинских пумпи и других објеката, од јануара 1992. до дана тужбе, претрпела штету због изгубљене марже у промету нафтним дериватима процењену на око 90 милиона долара.

Тужба се односила и на штету насталу због умањене вредности бензинских пумпи које је користио Беопетрола, а затражила је и да јој се врати покретна и непокретна имовине коју је поседовао Беопетрол пре 31. децембра 1990.

У време продаје Беопетрола директор Агенције за приватизацију био је садашњи премијер Србије Мирко Цветковић.

Бета